(Reprint*) Cvet koji se nosi na reveru ovih dana i koji predstavlja amblem Dana primirja zove se Natalijina ramonda

“U raj se ide zbog klime, a u pakao zbog društva”, govorio je kultni američki pripovedač Samjuel Langhorn Klemens (1835-1910), proslavljen pod literarnim imenom Mark Tven

Proslavljena letnja fotografija iz porodične arhive izvesnog Dejvida Rotmana koji pozira sa ležerno odevenim Albertom Ajnštajnom nastala je u vreme dok u Evropi počinje Drugi svetski rat, 1939. godine, na Long Ajlendu u Americi, na steni Horseshoe Cove

Navodno je za pokretanje jednog broda potrebna količina lepote od jedne milihelene. Ova vickasta ideja potiče iz drame Kristofera Marloua “Doktor Faust” i zasnovana je na Homerovom opisu Helene Trojanske, koja je imala lice “kakvo pokreće hiljadu brodova”

Tog 30. oktobra 1938, u Noći veštica, američka radio stanica CBS emitovala je direktan prenos invazije Marsovaca na Zemlju. Radilo se o radio drami „Rat svetova“ koju je režirao 23-godišnji glumac i producent Orson Vels, ali koja je toliko verno prikazala napad vanzemaljaca na Njujork, da je

Nema običnije i neminovnije pojave od jesenjeg opadanja lišća. Ali da li ste se zapitali kako se to dogodi? I zašto?

Fotografija prikazuje poprsje jednog od najznačajnijih srpskih fizičara 20. veka, Zvonka Marića, koje je izvajao novosadski vajar Vladimir T. Jokanović

(U fokusu) Uoči delimičnog pomračenja Sunca, u utorak, 25. oktobra, među astronomima amaterima i ljubiteljima ove discipline vlada ogromno uzbuđenje.

Zasnovana na svega dva simbola, tački i crtici, Morzeova azbuka je tako zamišljena da svako slovo i svaki broj predstavi jedinstvenim nizom crta i tačkica

Dok slušate muziku, različiti delovi mozga obrađuju melodiju i tekst pesme – dok se leva hemisfera bavi rečima, desna je zadužena za melodiju. Poznato je, naime, i da povrede leve hemisfere mozga mogu uzrokovati probleme sa sposobnošću govora, dok se povrede desne hemisfere mogu odraziti na muzičke sposobnosti

(Iza fokusa) Ilustracija strukture i pokreta krila plave muve (Calliphora vomitoria) jedna je od 38 skica koje su prvi put objavljene u Londonu još 1665. godine u delu nazvanom “Mikrografija”, jednoj od najznačajnijih knjiga u istoriji nauke.

(U fokusu) Nakon što je letelica DART udarila u površinu 160 metara dugog asteorida Dimorfos, bilo je potrebno oko 8 sekundi da njen poslednji signal stigne do Zemlje

Pre 3 do 4 miliona godina, na tlu današnje Etiopije bila je gusta šuma, mestimično prošarana savanom. U Miro Dori, kroz peščani predeo, reka se ulivala u jezero. Tragovi vulkanske aktivnosti i vododerine

(VIDEO) Ove tmurne srede ponovo delimo sa vama jedan poseban video. Mada NKP tokom godine donosi isključivo autorske priče – jednim od najlepših NASA video klipova – pozivamo vas da na 273 sekunde zaboravite svakodnevne brige

Stara, bojena razglednica Beograda nastala je pre Prvog svetskog rata na današnjem Trgu republike. Na njoj se, u dnu scene, vidi prekrasna palata koja je u to doba bila zgrada Uprave fondova, a u kojoj se danas nalazi centralna zgrada Narodnog muzeja

Mediji javljaju kako je ove noći, 17. decembra zemljotres blago potresao Kikindu. Istovremeno, nešto jači zemljotres zabeležen je i u Draču

Koliko bi moglo da bude staro najstarije živo drvo? Možda 300 godina? Ili 1000 godina?

(U fokusu*) Zaporožje, kao i većina nuklearki, podignuta je na velikoj vodi, na Dnjepru. Sa snagom na pragu svakog od šest reaktora od 950 MW, ukupna snaga Zaporožja iznosi 5700 MW što je čini najvećom nuklearnom elektranom u Evropi

Fotografija pred vama nastala je 1983. godine u CERN-u, Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja

(U fokusu) Nakon pola veka čekanja, a potom čak 16 odlaganja zbog tehničkih i finansijskih problema, početak novog svemirskog programa letova na Mesec sa ljudskom posadom pod atraktivnim nazivom „Artemis“ u ponedeljak, 29. avgusta, ponovo je odložen

Jedanaest muškaraca ručaju sedeći na čeličnom nosaču na vrhu još nedovršenog Rokfeler centra na Menhetnu, u Njujorku, na visini od 260 metara.

Zamislimo da jednostavno možemo da zaustavimo globalno zagrevanje tako što ćemo posaditi jako mnogo drveća. Poznato je da je obnavljanje vegetacije najefikasniji način borbe protiv klimatskih promena jer bi ogromnu količina ugljen dioksida – plod savremenog načina života – koja sada stvara efekat staklene bašte, te nove biljke iskoristile za fotosintezu.

Pre 2500 godina nastupio je period iznenadne inkubacije ideja širom cele planete kakav se retko događa u istoriji ljudske civilizacije

(Na licu mesta: Zagreb, Hrvatska) Na dnu popularnog Cvjetnog trga u Zagrebu, u ulici koja nosi ime po hrvatskom pesniku Petru Preradoviću, na proširenju kod ugla sa Masarikovom ulicom – odakle počinje Ulica Nikole Tesle – nalazi se jedna od najneobičnijih skulptura posvećenih slavnom geniju iz Like

Ako ste bar jednom gledali neki od onih opskurnih dokumentaraca o drevnim vanzemaljcima, verovatno ste bili u prililici da – uz druga pretenciozna (i jednako neuverljiva) otkrovenja – upoznate i Antikitera mehanizam

Subota, 28. decembar 1895. godine. U pariskom kafeu Grand, na bulevaru Des Capucines, predstavljen je prvi kinematograf

Na današnji dan, pre 72 godine, bačena je prva atomska bomba upotrebljena u ratu. U specijalnom saopštenju od 6. avgusta 1945, Bela kuća je obavestila javnost da je „najveća bomba koja je ikad korišćena u istoriji ratovanja“ tog jutra bačena na „Hirošimu, značajnu japansku vojnu bazu“.

Da li ste znali da ove upadljive ptice, nalik tropskim, žive i u Srbiji, pa čak i Beogradu? Ime joj je pčelarica, a mediji je s vremena na vreme proglašavaju za neku neobičnu, invazivnu vrstu koja povremeno uništava čitave košnice

(Povodom Međunarodnog dana esperanta) “Ja sam odgajan kao idealista. Mislio sam da su svi ljudi braća, ali sam napolju, na ulicama, na svakom koraku osećao da nema ljudi, već samo Rusa, Poljaka, Nemaca, Jevreja. Ovo je uvek mučilo moj dečji um”,

(Povodom pet godina stranice “Nauka kroz priče”) Dvorskog astronoma Johana Keplera (1571–1630) u proleće 1610. godine u Pragu zaustavlja sekretar cara Rudolfa II sa raširenom šakom da bi mu javio kratku vest iz Padove o tome da je Galileo pomoću perspicilluma sa dva sočiva, to jest teleskopa, otkrio “četiri nove planete”

(Osvrt*) Čini se da su ovih dana teorije zavere zavladale svetom. Da li se sa širenjem ovog virusa konačno završila era razuma

Fotografija prikazuje detalj čuvenog Cetinjskog oktoiha, najstarije inkunabule na srpskoslovenskom jeziku, koja se može pogledati i u Digitalnoj Narodnoj biblioteci Srbije. Ova slavna knjiga nastala je na Cetinju još 1494. godine

(U fokusu) Fotografija prikazuje daleki univerzum – jato galaksija SMACS 0723 kako je izgledalo pre 4,6 milijardi godina

(Aktuelno) Fotografija pred vama snimljena je sa Međunarodne svemirske stanice u okviru Misije Minerva

Rašireno je uverenje da je u ranijoj istoriji čoveka bilo ubičajeno da jedan muškarac bude sa više žena. No, kroz čovekovu evoluciju i rastući mozak, postalo je sve zahtevnije odgajati potomstvo koje je tražilo mnogo pažnje, zaštite i hrane.

(Jubilej otkrića Higsovog bozona*) Bili su to uzbudljivi letnji dani u Evropskoj organizaciji za nuklearnu energiju koja je kod nas, a i u celom svetu, daleko poznatija po akronimu CERN

(Alternativna istorija*) Sredinom 1665. godine Univerzitet u Kembridžu je zatvoren zbog epidemije kuge. Ova istorijska zaraza harala je Londonom i njegovom okolinom godinu i po dana i odnela više od sedamdeset hiljada žrtava

Da li ste primetili kako u srpskom jeziku ne postoji reč za perpetuum mobile? Ili pak postoji?

(Istorija utorkom) Biće da je vizantijski car Iraklije (575-641) za Srbe učinio više od svih drugih stranih vladara od dolaska na Balkan u 7. veku do danas, budući da je ovom slovenskom plemenu dodelio status federatija i dozvolio mu da se nastani na teritoriji carstva

(Vreme zabluda*) Povremeno se u kakvom razgovoru neko seti legende o malom holandskom dečaku koji je zaustavio Severno more u želji da potkrepi tezu kako i najslabiji mogu da odole pritisku velikih sila. Prema toj legendi, dečak Hans Brinker iz holandskog grada Harlema

Možda ćete se iznenaditi, ali prema podacima Ujedinjenih nacija, danas čak 2,9 milijardi ljudi, a to je ugrubo dvoje od svakih pet stanovnika planete, nema pristup internetu. Zapanjujuće, zar ne?

(Izvan fokusa) Među domaćim elitama sve popularnija priča o modularnim nuklearnim reaktorima kao deux ex machina rešenju za energetsku budućnost Srbije zvuči zgodno i moderno, ali ima jednu neugodnu manu – još uvek je praktično niko ne koristi

Čudovišne epidemije u istoriji, smrtonosno širenje buboničke kuge, tifusa, kolere, malarije i tuberkoloze, naučile su ljude da izbegavaju glodare, da isušuju močvare i uništavaju insekte, da grade kanalizaciju i peru ulice

(U fokusu) Desilo se nešto zaista uzbudljivo. U sredu, 12. maja, na konferenciji za novinare koja je privukla veliku pažnju, astronomi su predstavili novu fotografiju crne rupe i to ne bilo koje, nego baš one koja se nalazi u središtu naše galaksije Mlečni put

Za nekoliko hiljada dinara preko interneta se može nabaviti „ekosfera“ – zapečaćena staklena kugla u kojoj u savršenom balansu žive mikroorganizmi, biljke i životinje, naizgled bez spoljnog uticaja

Nakon tribina, časopisa i vrtova, “Nauka kroz priče” sada predstavlja nešto novo, nešto što bi vam se možda moglo jako dopasti – novu naučnopopularnu TV seriju

(Reprint*) Pogledajte u gorke plodove pohlepe. U simpatičnom avanturističkom romanu “Blago Sijera Madre” iz 1927. misterioznog nemačkog autora B. Travena, tri Amerikanca kreću u avanturu kako bi se u Meksiku domogli zlata i naravno, obogatili se

Nekada davno, u udaljenoj galaksiji, dogodila se – katastrofa. Jedna zvezda toliko se približila supermasivnoj crnoj rupi, da je ovaj gigantski svemirski akcelerator

(Povodom godišnjice) Punih 110 godina od najpoznatije pomorske nesreće svih vremena, olupina Titanika još leži u vodenom ambisu dubokom 3784 metara. Međutim, u bližoj budućnosti, za tridesetak godina,

Ko je napisao „Hamleta”? Zamislite da, u potrazi za odgovorom na licu mesta, a pre ulaska u vremensku mašinu, sa sobom ponesete englesko izdanje “Hamleta”

Zašto pomeramo sat? Uprkos višegodišnjoj diskusiji o tome, poslednjeg vikenda u martu, ponovo će se satovi pomeriti unapred. Glavni razlog da zadržimo ukazno vreme nije se promenio

(Reprint*) Pre jednog ili dva veka ljudi su spavali dvokratno. Uveče bi se preobukli, stavili kapicu na glavu i ugasili sveću. Odspavali bi nekoliko sati, a onda bi usred noći ustali, upalili sveću i naredna dva do tri sata bavili su se nekim mirnijim aktivnostima.

(U fokusu) Uporedo sa tragičnim ukrajinskim ratom i poslednjim repovima Kovid krize, nad Evropu se sada nadvio i talas saharskog peska. Satelitska osmatranja atmosfere iznad našeg kontinenta beleže pravu peščanu oluju na nebu

(Izvan fokusa) Možda niste znali, ali popularna maksima “Mens sana in corpore sano” nije latinski citat iz doba Starog Rima, već relativno moderan slogan

Koliko je navodno, uoči velikog potopa, jedinki od svake vrste životinja Mojsije poveo sa sobom na Arku? Razmislite dobro

Ubrzo pošto je podignuta Botanička bašta Jevremovac u Beogradu, za nju je 1892. godine, od fabrike Mozentin iz Drezdena kupljena je i podignuta veličanstvena

Fotografija prikazuje novootkrivenu vrstu koja je prošlog leta prvi put primećena i ispitana. U čast zemlje u kojoj je nađena, dobila je ime – Dina serbica.

(Reprint*) Evo zanimljivog pitanja, koje danas predstavlja samo jednu pomalo intrigantnu i svakako, poučnu priču, ali je u ranoj fazi Hladnog rata to bilo prvorazredno političko pitanje – da li je Albert Ajnštajn komunista?

(Izvan fokusa) Nešto. Nešto neobično dogodilo se pre 4000 godina u udaljenim područjima naše galaksije. Sablasni radio signal koji je emitovan u tom događaju putovao je kroz kosmičko bespuće, dok su se na Zemlji smenjivale neke sasvim druge, lokalne istorijske prilike

Ko su oni? Nobelovac i jedan od najvećih fizičara 20. veka, Eugen Vigner; matematičar, fizičar i pionir razvoja kompjutera, Džon fon Nojman; fizičar i tvorac hidrogenske bombe, Edvard Teler

(U FOKUSU) Ako bi danas astronomi NASA-e otkrili da se Zemlji približava ogromni asteroid prečnika 10 kilometara i da će nas definitivno pogoditi i uništiti planetu i čovečanstvo, da li bi postojeće znanje i tehnologija uspeli da nas, nekako, odbrane?

(Iz istorije) Nad Beogradom se danas izdiže 82 metra visok Hram Svetog Save, jedan od najvećih pravoslavnih hramova na svetu, prepoznatljiv simbol prestonice Srbije

(Izvan fokusa) “Kompjuteri do kraja veka neće težiti više od 1,5 tona”, najavio je časopis “Popular Mechanics” 1949. godine, dok je Ken Oslon, predsednik kompanije DEC, godine 1977. prognozirao: “Nema nikakvih razloga da iko poželi kompjuter u svojoj kući”

Crtež nepoznatog autora, načinjen na papiru, prikazuje dečački lik francuskog matematičara Evarista Galoa koji je poginuo u dvoboju kad je imao samo 21 godinu

Neobični objekat na fotografiji u kom su se smestila dva dečaka je komad gvožđa koji su nekada davno američki domoroci iz doline Vilamet u Oregonu smatrali svetim i zvali ga “Tomonowos” – posetilac s neba.

Kako bi objasnio neke krajnje neočekivane eksperimentalne rezultate, Ervin Šredinger (1887–1961), jedan od tvoraca kvantne mehanike

Možda ćete se iznenaditi, ali iako deluje da je laskanje nešto lažno ili nemoralno, istraživanja pokazuju sa ljudima u principu dopadaju oni koji im laskaju.

(Vreme zabluda*) U kišnim prolećnim mesecima, pre ili kasnije, može se desiti da se napolju zateknete bez kišobrana. Kako biste što manje pokisli, hoćete li trčati do stana, automobila ili autobusa?

“STRAVA I UŽAS Ako ovo vidite negde u stanu imaćete VELIKI PROBLEM!” “Evo zašto NIKAKO ne smete da ubijete SMRDIBUBU! INVAZIJA SMRDIBUBA!” “Srbiji ponovo preti pederus, ALI I BUBE ‘KLINTONKE’!”

(U fokusu) Na fotografiji je prikazana takozvana “klimatska štrafta”, trend koji se pojavio ovog leta i koji se, uz klimatski samit u Glazgovu, i dalje širi planetom

Fotografija prikazuje obalu nedaleko od koje se – na morskom grebenu poznatom kao Sedam kamenova – dogodila katastrofa koja je ušla u istoriju borbe za zaštitu životne sredine

Zamislite sledeći uzbudljiv poduhvat – da na južnoj granici Sahare ljudi jednostavno posade drveće i tako načine zeleni pojas koji se proteže sa jedne na drugu stranu Afrike, sa idejom da ovim “zelenim zidom” zaustave širenje pustinje. Ideja ne zahteva nova tehnološka rešenja, dostupna je i ekonomski ostvariva, a donela bi izvanredne efekte

Kišni oktobarski dani. Oblaci promiču nebom, a povremeno se pretvore i u obilnu kišu. Nekih drugih dana to se neće dogoditi. Ako ste više očekivali od proleća, možda ste se pitali zašto je tako – zašto kiša nekad pada, a nekada ne?

Čuvena fotografije napravljena u martu 1951. godine prikazuje Alberta Ajnštajna sa isplaženim jezikom. Mada fotografija simbolizuje “otkačenost” i ležernost naučnika, ona je snimljena u sasvim drugačijim okolnostima.

Živopisne ribe na slici nisu stvorene da krase zidove domova – mada to svakako zaslužuju – već su sasvim skromna naučna ilustracija, jedna od mnogih, koja prikazuje riblje vrste u vodama Indonezije s polovine 18. veka. Ribe su naučna ilustracija Luisa Renarda iz knjige objavljene 1754. godine,

Blečli park, zima 1939. U Bakinghamširu u Engleskoj veliki rat još uvek deluje daleko. Tek će naredne godine doneti poraze za savezničku ekspediciju u Evropi i nakon povlačenja iz Denkerka ratna dejstva preseliti nad Britaniju.

Porobljeni narodi su još od antike, pa sve do modernih vremena, primenjivali poznatu ratnu taktiku trovanja bunara. Naime, kada bi ih opkolili osvajači, u svoje bunare bacali su otrov – ili, ponekad, mrtvu životinju – i trovali neprijatelje koji nisu mogli ni da naslute da ih vreba ovakva vrsta opasnosti.

Najveća ledena doba – tri najpoznatija iz prekambrijuma, zatim devona, kao i gornjeg karbona i perma – bila su toliko davno da su njihovi tragovi danas gotovo nevidljivi. Ali da li ste znali da su pre samo nekoliko stotina i ljudi bili svedoci jednog malog ledenog doba?

Fotografija nastala u zimu 1928. godine prikazuje momenat kada nastaje čuveni logo za holivudski filmski studio Metro Goldvin Majer (MGM). Lav Džeki, kao maskota ove kompanije, imao je zadatak da glasno i izražajno riče u kameru,

Čuveni klimatolog, inženjer, geofizičar i astronom, naš Milutin Milanković, u svetskoj istoriji nauke smatra se za naučnika koji je

Sve priče o širenju svemira, Velikom prasku i poreklu današnjeg Univerzuma počinju jednim posmatranjem neba. Bivši trener košarkaškog tima, profesor u srednjoj školi, neuspešni advokat sa lulom i britanskim naglaskom,

(U fokusu*) Pravo je čudo kako je čitavih 14 miliona kvadratnih kilometara zemlje i vode na Arktiku dočekalo kraj druge decenije 21. veka, a da već nije okupirano i podeljeno među velikim i malim silama

Možda vam se u razgovoru ponekad učini da se vaš sagovornik ponaša kao da mu govorite na kineskom. Mada mu je govor uvežban, korektan, prigodan trenutku i pun lepih fraza, možda praćen i odgovarajućom gestikulacijom i povremenim osmesima, shvatate da on uopšte ne razume o čemu govorite

Bilo je 8.15 ujutru, u japanskom gradu Hirošimi, 6. avgusta 1945, pre tačno 73 godine. Ispušten iz B29A bombardera na koga niko nije obraćao pažnju, „Mali dečak“ je eksplodirao na visini od 680 metara iznad grada.

(U saradnji sa Klima101) Pre oko dva miliona godina, surlaša je bilo toliko da su naseljavali čitavu planetu – izuzev Australije gde njihovi tragovi nisu nađeni. S obzirom na to da su se usled velike brojnisti širili u raznovrsna staništa – od najtoplijih do najhladnijih – doživeli su niz morfoloških promena.

Naučnicima je potrebna vaša pomoć! Da, baš vaša! Jedno sjajno i više nego korisno istraživanje odvija se u Srbiji, a nedavno je došao trenutak da se u njega uključe i građani. O čemu se radi?