DOGAĐAJ

DOGAĐAJ

Ono što se događa, dešava, zbiva u određenom vremenu. Zbivanje. Može biti događaj radostan. Ili tragičan. Neobičan. Umetnički ili naučni. Sa druge strane, nešto konkretno, samo po sebi može predstavljati događaj u medijima, književnosti, naravno nauci. Istorijska CERN-ova fotografija predstavlja jedan događaj u fizici elementarnih česica

KAKO JE PLANETA DOBILA SVOJ DAN

KAKO JE PLANETA DOBILA SVOJ DAN

(Povodom Dana planete Zemlje) U svetu se tokom godine obeležavaju brojni ekološki dani, kao što je Dan zaštite životne sredine, Dan zdravlja u životnoj sredini i slični, ali nijedan nije tako spontan i raznovrsan kao Dan planete Zemlje koji obeležavamo 22. aprila.

NAUKA ĆE POBEDITI

NAUKA ĆE POBEDITI

(VIDEO) Blokade, zabrane kretanje i karantini usporavaju pandemiju i spašavaju živote, ali da bi virus bio pobeđen, potrebna je vakcina. I novo znanje

GDE JE SEVERNI POL?

GDE JE SEVERNI POL?

Možda niste znali, ali magnetni severni pol planete Zemlje za dve godine se pomeri za rastojanje između Beograda i Novog Sada

TITANIK

TITANIK

(Reprint*) Ove nedelje, u moru teških vesti, navršava se i 108 godina od najpoznatije pomorske nesreće svih vremena – potonuća koje je ostalo ne samo uvek aktuelna, nego i jedna od najzanimljivijih priča svih vremena, iz koje još uvek učimo

NAJSTARIJE DRVO U BEOGRADU

NAJSTARIJE DRVO U BEOGRADU

Fotografija prikazuje najstarijeg živog stanovnika Beograda – hrast lužnjak na Cvetnom trgu, između Beograđanke i Trga Slavija, preko puta Jugoslovenskog dramskog

KAKO VIRUS UBIJA?

KAKO VIRUS UBIJA?

(U fokusu*) Fotografija prikazuje SARS-COV-2 na mestu zločina – horda novog bacila iz porodice koronavirusa koja je izazvala planetarnu krizu, zatočila milijarde ljudi u kućama, srušila globalnu ekonomiju i usmrtila više od 100.000 ljudi, ovde napada ljudsku ćeliju

BAŠTA IMPRESIONIZMA

BAŠTA IMPRESIONIZMA

Fotografija nastala 1922. godine prikazuje slavnog francuskog slikara impresionistu, Kloda Monea (desno) i njegovog gosta na čuvenom japanskom mostu sa Moneovih slika. Mone (1840-1926) i njegov gost nalaze se u seocetu Živerni, u Normandiji

TRI NAMERNIKA

TRI NAMERNIKA

(Istorija utorkom) Godina 1512. Širom Evrope već četiri godine vodi se sveopšti rat između rimskog pape i Mletačke republike

MIRIS KIŠE

MIRIS KIŠE

Da li znate zašto zemlja posle kiše ima onaj poznati, karakterističan miris?

DOLAZAK KOMETE ATLAS

DOLAZAK KOMETE ATLAS

(U fokusu) Nova kometa je na nebu. Približava se i kako prolaze tmurni dani u svetu okovanom epidemijom, kometa će biti sve vidljivija, tako da će se krajem maja verovatno videti golim okom i iznad Srbije

KAKO DA IZABERETE?

KAKO DA IZABERETE?

(Nauka o ljubavi) Da li ON treba da ima dubok glas, gustu bradu i izvajano telo? Ili je bolje da nosi kecelju, da vredno radi i bude posvećen otac? Šta uopšte žene žele od muškarca?

KAIN I AVELJ

KAIN I AVELJ

(Reprint*) Кo je Avelj, a ko Кain? Možda će vas iznenaditi, ali odgovor, zapravo, ne otkriva samo poreklo slavne priče o dva brata, nego ponešto i o nastanku civilizacije

KAKO JE VELIKI DUNAV STVORIO SEBI OSTRVA?

KAKO JE VELIKI DUNAV STVORIO SEBI OSTRVA?

Zbog čega nastaju rečna ostrva? Otkud Veliko ratno ostrvo na Dunavu, baš na tom mestu? Kako izgledaju rečna dna i zašto nastaju poplave?

CRNA SMRT

CRNA SMRT

(Iz istorije) Najubitačnija zaraza koja je ikada pogodila ljudsku civilizaciju, kuga koja je Evropom harala 1348-1350. godine, bila je izuzetno smrtonosna među sveštenicima

SLATKI PLODOVI DOKOLICE

SLATKI PLODOVI DOKOLICE

Dokolica (Ž) a) Vreme koje nije ispunjeno radom i radnim obavezama; slobodno, raspoloživo vreme: čitati novine u dokolici

O SNEGU

O SNEGU

(Reprint*) Sneg je ponovo nad gradom. U normalnim okolnostima, kad svet nije okovan zarazom, a sneg pada u zimskim mesecima, to je prilika za malo radosti

PAS, NAJSTARIJI PRIJATELJ

PAS, NAJSTARIJI PRIJATELJ

Na slici koju je 1860. godine naslikao Francuz Žan Leon Žerom, starogrčki filozof Diogen u sred dana pali plamen fenjera. Živi u buretu kao skitnica i prosjak, izbegavajući ljude u koje je duboko razočaran

HOĆE LI LETO UBITI VIRUS?

HOĆE LI LETO UBITI VIRUS?

(Aktuelno) “Тeško je zamisliti da svet neće biti trajno izmenjen zbog koronavirusa“, piše Holden Torp, urednik uglednog časopisa „Science“

INVAZIJA BAMBUSA

INVAZIJA BAMBUSA

(Reprint) Možda ste primetili da u ovdašnjim rasadnicima, ali i parkovima i dvorištima sve češće raste jedna, za ovo podneblje sasvim netipična biljka – bambus. Čak i one koji koji su ravnodušni prema biljnom svetu mogle bi da se iznenade neke od osobenosti ove trave.

KRATKA ISTORIJA RUKOVANJA

KRATKA ISTORIJA RUKOVANJA

(Izvan fokusa) Zabeleženo je da su se domoroci iz pojedinih primitivnih plemena pri susretu pozdravljali uzajamnim njušenjem

KAKO ZAMIŠLJATE ATOM?

KAKO ZAMIŠLJATE ATOM?

(Reprint*) Navodno je Nils Bor svoja predavanja počinjao pitanjem „Gospodo, kako izgleda atom?“.

SVET POD MASKAMA

SVET POD MASKAMA

(Izvan fokusa) U Veneciji je 1339. godine donet zakon koji je zabranjivao Mlečanima da nose masku kad posećuju ženske manastire

ODLOŽENA IPB TRIBINA U VELIKOJ SALI SKC

ODLOŽENA IPB TRIBINA U VELIKOJ SALI SKC

Tribina Instituta za fiziku u okviru incijative “Nauka kroz priče” otkazuje se zbog epidemije novog koronavirusa

KAKO JE POTONULA ATLANTIDA?

KAKO JE POTONULA ATLANTIDA?

(Istorija utorkom) Deo čudesno žive, prekrasne freske sa nalazišta Akrotiti na egejskom ostrvu Tera (danas Santorini), na fotografiji, prikazuje dva dečaka boksera koji očigledno pripadaju jednoj razvijenoj kulturi i sudeći po nakitu, različitim društvenim slojevima

NULTI PACIJENT

NULTI PACIJENT

(U fokusu) Mada danas sinonimi “indeksni slučaj” ili “nulti pacijent” u medicini označavaju prvi slučaj obolevanja od neke bolesti – onaj koji obično posluži da se opišu izvor bolesti

ORAO KOJI NIJE IZUMRO, PELIKANI KOJIH NEMA

ORAO KOJI NIJE IZUMRO, PELIKANI KOJIH NEMA

Čitaoce u Srbiji, ljubitelje prirode, u ovih dana uznemirila je vest da je uginula poslednja ženka orla belorepana u Srbiji

IKEA EFEKAT

IKEA EFEKAT

Ljudi neobično visoko vrednuju stvari koje su potpuno ili delimično sami stvorili, u odnosu na iste takve stvari koje je neko drugi napravio. U psihologiji ova kognitivna pristrasnost nazvana je – IKEA efekat.

PLES SA PREDATORIMA

PLES SA PREDATORIMA

Sve do pred kraj 19. veka, vukovi su naseljavali veliki deo Severne Amerike, od Arktika do Meksika. Sa rastom broja ljudi i širenjem naselja, u strahu od napada – a naročito sa razvojem stočarstva i rastom mesne industrije – širom kontinenta počinje istrebljenje

VELIKO INTERESOVANJE ZA TRIBINU O VAZDUHU

VELIKO INTERESOVANJE ZA TRIBINU O VAZDUHU

(FOTO/VIDEO) Mada je kvalitet vazduha u Beogradu bio značajno boljeg kvaliteta nego prethodnih meseci, a tema zagađenja je prestala da bude interesantna konvencionalnim medijima, u četvrtak, 27. februara 2020. godine publika je napunila Veliku salu Studentskog kulturnog centra

ŠTA KORONAVIRUS NIJE?

ŠTA KORONAVIRUS NIJE?

(Aktuelno) Od kada je počela da se širi zaraza koronavirusom u našem neposrednom okruženju, kao i najave epidemiologa da je izvesno da će se slučajevi obolevanja pojaviti i u Srbiji, broj neutemeljenih, nerelevantnih, manipulativnih i štetnih informacija

DIMNJAK

DIMNJAK

(Uz najavu tribine) Fotografija koju je sa daljine od 13 kilometara snimila beogradska fotografkinja Marija Janković prikazuje dimnjak termoelektrane TENT A, najvećeg proizvođača električne energije u Srbiji

GRUPNI PORTRET ZAGAĐENJA

GRUPNI PORTRET ZAGAĐENJA

(Uz najavu tribine) Fotografija prikazuje ozloglašene PM čestice različitih veličina poreklom iz zagađenog vazduha kakav se prethodnih meseci, u danima bez vetra, u izmaglici i smogu, valjao i nad našim gradovima

KRATKA ISTORIJA PAKLA

KRATKA ISTORIJA PAKLA

„Pakleni oganj je grozan, ogroman i štaviše on je razborit“, piše francuski istoričar Žan Delimo u knjizi Greh i strah, koja se bavi stvaranjem osećaja krivice na Zapadu od XIV do XVIII veka

ZVEZDA KOJA IŠČEZAVA

ZVEZDA KOJA IŠČEZAVA

(U fokusu) Da li će crveni supredžin Betelgez uskoro (ili bar za naših života) eksplodirati, kada će se na nebu pojaviti spektakularan prizor supernove?

KAD MIKROBA NIJE BILO

KAD MIKROBA NIJE BILO

Pre nego što su lekari otkrili kako mikrobi šire zaraze, smatralo se da bolesti uzrokuje prljav vazduh koji je nazivan mijazma

DA LI JE GLADOVANJE DOBRO ZA ZDRAVLJE?

DA LI JE GLADOVANJE DOBRO ZA ZDRAVLJE?

Kada laboratorijskom mišu svakog drugog dana ne dajete hranu, ili mu dajete svakodnevno samo pola porcije

JEZIK KOJI JE DRŽAVA

JEZIK KOJI JE DRŽAVA

(Povodom praznika državnosti*) Samo godinu dana nakon sloma Karađorđeve bune, 1814. godine – u Beču, gde su mesecima unazad pristizale tadašnje izbeglice iz Turske – u štampariji izvesnog Joana Širera

ČUDESNI PLJUSAK MIONA

ČUDESNI PLJUSAK MIONA

(U fokusu) Ako raširite ruke i okrenete dlanove ka nebu, za jedan minut kroz njih će proći oko 500 miona koje je stvorilo kosmičko zračenje

VRABAC U BEOGRADU

VRABAC U BEOGRADU

U leto 1456. godine pod vođstvom sultana Mehmeda II turska vojska počela je da nadire kroz Ugarsku i sa Dunava prilazi Beogradu unoseći jezu među stanovnike. Nakon žestokog juriša na grad,

KAKO JE DINOSAURUS DOBIO PERJE?

KAKO JE DINOSAURUS DOBIO PERJE?

(Aktuelno) Neobična životinja na ilustraciji je leteći reptil koji je pre više stotina miliona godina živeo na Zemlji, zajedno sa dinosaurusima – pterosaur

IZLAZAK SENKI

IZLAZAK SENKI

Subota, 28. decembar 1895. godine. U pariskom kafeu Grand, na bulevaru Des Capucines, predstavljen je prvi kinematograf

ZAŠTO STE TOLIKO PAMETNI?

ZAŠTO STE TOLIKO PAMETNI?

Brojne su teorije o uticajima na visinu koeficijenta inteligencije o kojima se poslednjih decenija govorilo. Dok su jedni tvrdili da je to nešto sa čime se rađamo i što se nikako ne može menjati, drugi misle da

EPIDEMIJA U DOBA INTERNETA

EPIDEMIJA U DOBA INTERNETA

(Vodič) Možete se i sami, lakše nego što pretpostavljate, vrlo precizno infromisati o napredovanju koronavirusa

LICE SUNCA

LICE SUNCA

(U fokusu) Meditativna i pomalo zastrašujuća fotografija uzburkanih, zlatnih mehurova koja ovih dana kruži medijima i društvenim mrežama predstavlja uzavrelo lice Sunca sa detaljnošću koja nikad ranije nije viđena

ZVER

ZVER

Sreda, 25. jula 1814. Lokomotiva Blaušer, koju je konstruisao mladi engleski inženjer Džordž Stivenson (1781–1848)

MESTO ZVANO VRAČAR

MESTO ZVANO VRAČAR

(Iz istorije) Nad Beogradom se danas izdiže 82 metra visok Hram Svetog Save, jedan od najvećih pravoslavnih hramova na svetu, prepoznatljiv simbol prestonice Srbije

DOGAĐAJ U TUNGUZIJI

DOGAĐAJ U TUNGUZIJI

Mada se osetilo u mnogim delovima sveta, niko nije znao šta je uzrok snažnog podrhtavanja tla u rano jutro 30. juna 1908. godine.

VIRUS SA KRUNOM

VIRUS SA KRUNOM

(U fokusu) Nova zaraza, koja se sa životinja na ljude prenela na jednoj ribljoj pijaci, poslednjih nedelja se širi centralnom Kinom, a stigla je i do Amerike

KOLIKO ROBOVA IMATE?

KOLIKO ROBOVA IMATE?

Bez savremenih mašina, jedno prosečno, gotovo siromašno domaćinstvo u Srbiji moralo bi da angažuje bar 50 robova kako bi održalo privid života koji danas vodi

OGNJENI KONTINENT

OGNJENI KONTINENT

(Izvan fokusa*) Nad Australijom nadvio se dim kakav nije viđan ranije. Ova vatrena katastrofa koja je privukla globalnu pažnju i paralisala život u Australiji svojverstan je pogled u budućnost

PROHUJALO SA SMOGOM

PROHUJALO SA SMOGOM

(U fokusu) Nepovoljne prilike će proći. Godina je počela u magli koja se, karakteristično za zimski period, formirala u beskrajnim ravnicama oko Dunava i njegovih pritoka

DUBOKO SUPERHLAĐENJE

DUBOKO SUPERHLAĐENJE

(Reprint*) Šta se dešava sa drvećem kada temperature postanu vrlo niske?

DAN JEDNOG RIMLJANINA

DAN JEDNOG RIMLJANINA

Sedmi sat. U dolini između Kapitola i Palatina, između zbijenih insula u uličicama Velabruma i nad užurbanim Forumom, između Rostri, statue Herkula i Horacijevog stuba, gde se od hrama Konkordije do tribunala pretora mešaju senatori sa klijentima

DVOKRATNO SPAVANJE

DVOKRATNO SPAVANJE

(Reprint*) Pre jednog ili dva veka ljudi su spavali dvokratno. Uveče bi se preobukli, stavili kapicu na glavu i ugasili sveću. Odspavali bi nekoliko sati, a onda bi usred noći ustali, upalili sveću i naredna dva do tri sata bavili su se nekim mirnijim aktivnostima.

KAKO SU SLOVENI IZAŠLI SA MARGINE ISTORIJE?

KAKO SU SLOVENI IZAŠLI SA MARGINE ISTORIJE?

Još od sredine 6. veka, njihove horde plave sever. Čini se da je reč o još jednoj od varvarskih najezdi koje su došle na obod rimskog sveta

GORDIJEV ČVOR

GORDIJEV ČVOR

Tokom svog kratkog života uspostavio je gvozdenu vlast u Makedoniji i Grčkoj, pokorio Persijsko carstvo i stigao do Indije, a onda, na vrhuncu svoje moći, najveći vojskovođa svih vremena iznenada se razboleo od sasvim nepoznate bolesti, i nakon dve nedelje, umro.

KATASTROFA KOD SEDAM KAMENOVA

KATASTROFA KOD SEDAM KAMENOVA

Fotografija prikazuje obalu nedaleko od koje se – na morskom grebenu poznatom kao Sedam kamenova – dogodila katastrofa koja je ušla u istoriju borbe za zaštitu životne sredine

SUNČEV GODIŠNJI TRAG

SUNČEV GODIŠNJI TRAG

Godina ostavlja trag na nebu. Ako svakog od 365 dana u toku jedne godine, sa istog mesta, u istom trenutku (na primer, tačno u 12.12), fotografišete isti kadar na nebu, dobićete liniju koja prati oblik sa fotografije.

KAKO JE NASTAO DEDA MRAZ?

KAKO JE NASTAO DEDA MRAZ?

Slika prikazuje lik Deda Mraza u interpretaciji Pabla Pikasa koju je on nacrtao 1953. godine

STRAH OD BALONA

STRAH OD BALONA

Petak, 21. novembar 1783. godine. U blizini kraljeve lovačke lože, u Bolonjskoj šumi, na obodu grada Pariza, okupila se gomila da vidi nešto do tada neviđeno

ČUDESNA ATMOSFERA TRIBINE O ANTROPOCENU

ČUDESNA ATMOSFERA TRIBINE O ANTROPOCENU

(FOTO/VIDEO) Uprkos lošim vremenskim prilikama, dugotrajnoj kiši i saobraćajnom zastoju, publika je ponovo dupke ispunila Veliku salu SKC na tribini Instituta za fiziku u okviru inicijative “Nauka kroz priče”

MOŽE LI SVET BEZ ČOVEKA?

MOŽE LI SVET BEZ ČOVEKA?

(Odlomci iz “Išmaela”) “Šta je smisao sveta?“ Na trenutak sam razmislio o tome. „Ne vidim baš sasvim kako to objašnjava smisao sveta.“ „Negde u sredini tvoje priče, pažnja se prenela sa svemira na ovu planetu. Zašto?“

​MOŽE LI SE PREDVIDETI ZEMLJOTRES?

​MOŽE LI SE PREDVIDETI ZEMLJOTRES?

Mediji javljaju kako je ove noći, 17. decembra zemljotres blago potresao Kikindu. Istovremeno, nešto jači zemljotres zabeležen je i u Draču

SVET BEZ ISAKA NJUTNA

SVET BEZ ISAKA NJUTNA

(Alternativna istorija*) Sredinom 1665. godine Univerzitet u Kembridžu je zatvoren zbog epidemije kuge. Ova istorijska zaraza harala je Londonom i njegovom okolinom godinu i po dana i odnela više od sedamdeset hiljada žrtava

ISTORIJA POHLEPE

ISTORIJA POHLEPE

(Reprint*) Pogledajte u gorke plodove pohlepe. U simpatičnom avanturističkom romanu “Blago Sijera Madre” iz 1927. misterioznog nemačkog autora B. Travena, tri Amerikanca kreću u avanturu kako bi se u Meksiku domogli zlata i naravno, obogatili se

NEOBIČAN SLUČAJ KRISA LONGA

NEOBIČAN SLUČAJ KRISA LONGA

Krisu Longu, IT stručnjaku zaposlenom u kancelariji šerifa u Nevadi (SAD) pre četiri godine je u postupku lečenja leukemije transplantirana koštana srž. Donaciju je primio od njemu sasvim nepoznatog muškarca sa drugog kontinenta, iz Nemačke.

DŽEJN GODAL I SNOVI O DŽUNGLI

DŽEJN GODAL I SNOVI O DŽUNGLI

(Reprint) Ako bi trebalo izdvojiti jednog naučnika današnjice koji bi bio primer istraživačkog duha, upornosti, saznanja, avanture i etike – svega onoga zbog čega je nauka tako privlačna – to bi svakako bila Džejn Godal.

GOSPODARI ARKTIKA

GOSPODARI ARKTIKA

(U fokusu*) Pravo je čudo kako je čitavih 14 miliona kvadratnih kilometara zemlje i vode na Arktiku dočekalo kraj druge decenije 21. veka, a da već nije okupirano i podeljeno među velikim i malim silama

TRINAESTI MEĐU FESTIVALIMA

TRINAESTI MEĐU FESTIVALIMA

(Uoči Festivala nauke*) Iracionalni strah od broja trinaest naziva se triskaidekafobija. Ako ste malčice sujeverni kad je reč o broju trinaest

KRCATA VELIKA SALA SKC NA TRIBINI “KOLIKO NE ZNAMO”

KRCATA VELIKA SALA SKC NA TRIBINI “KOLIKO NE ZNAMO”

(FOTO/VIDEO) Mada nismo pokušavali da objasnimo nova naučna dostignuća ili fenomene, već sasvim suprotno – da pokažemo jedno drugačije lice nauke

BRAĆA PO RAZUMU

BRAĆA PO RAZUMU

(Zanimljiva izdanja*) „Postoje samo dve mogućnosti, ili smo sami u Univerzumu, ili nismo: obe su podjednako zastrašujuće“, napisao je kultni američki SF autor, Artur Klark. Naš astrofizičar, futrista i popularizator nauke, dr Milan Ćirković – čija je knjiga „Šta je SETI?“ upravo objavljena

ŽIVOT, RECEPT KOJI NE ZNAMO

ŽIVOT, RECEPT KOJI NE ZNAMO

(Uoči tribine) Evo potrebnih sastojaka: Za život je neophodan okean. Posuda. Ili barem kolevka. Za ovu priliku možemo da upotrebimo i bilo koju veliku i providnu kutiju od klirita ili neke druge plastike

DA LI ĆE I KVANTNO SUNCE SUTRA IZAĆI?

DA LI ĆE I KVANTNO SUNCE SUTRA IZAĆI?

(Izdanja/Svetski dan filozofije*) „Ne shvatam šta znači nazivati jednu teoriju lepom ako nije istinita“, govorio je danski fizičar Nils Bor (1885-1962)

DE RE / DE DICTO

DE RE / DE DICTO

Recimo da Jolan Kovač veruje kako je Supermen jači od novinara Klarka Kenta. U interpretaciji koja je u filozofiji poznata kao „de re“, Jolan je ne samo siromašna kćerka mađarskih emigranata

RUČAK NA VISINI

RUČAK NA VISINI

Jedanaest muškaraca ručaju sedeći na čeličnom nosaču na vrhu još nedovršenog Rokfeler centra na Menhetnu, u Njujorku, na visini od 260 metara.

ŽIVOT SA ROKOM TRAJANJA

ŽIVOT SA ROKOM TRAJANJA

Ostavljate cigarete, alkohol, masnu hranu, šećer, gasite sve profile na društvenim mrežama, odjavljujete sve pretplate, internet i kablovsku televiziju, rešavate se automobila i potom više nikad ne izazivate sudbinu u saobraćaju

ĐAVOLJE VREME

ĐAVOLJE VREME

Možda će vas iznenaditi, ali sve do kraja srednjeg veka, dužina jednog sata nije bila ista tokom cele godine. Naime, dužina sata leti i zimi nije bila jednaka

TAJANSTVENI CVET PRIMIRJA

TAJANSTVENI CVET PRIMIRJA

(Reprint*) Cvet koji se nosi na reveru ovih dana i koji predstavlja amblem Dana primirja zove se Natalijina ramonda

ZAŠTO ŽUTI LIŠĆE?

ZAŠTO ŽUTI LIŠĆE?

Nema običnije i neminovnije pojave od jesenjeg opadanja lišća. Ali da li ste se zapitali kako se to dogodi? I zašto?

ZVONO

ZVONO

Možda niste znali, ali latinski i italijanski naziv za zvono je campana, slično kao i naziv italijanske oblasti Kampan(i)ja

KAKO GRIP POSTAJE PANDEMIJA?

KAKO GRIP POSTAJE PANDEMIJA?

Kada osoba zaražena virusom gripa kine ili se nakašlje, iz njenih usta brzinom od 50 metara u sekundi izleti i do 40.000 kapljica koje se raspu na rastojanju od skoro jednog metra

KAKO UDAVITI CIVILIZACIJU?

KAKO UDAVITI CIVILIZACIJU?

„U istoriji civilizacija, kao u istoriji pojedinaca, detinjstvo je odlučujuće“, piše slavni francuski istoričar Žak Le Gof (1924-2014), jedan od najboljih poznavalaca srednjeg veka

KOLIKO JE SIV VAZDUH?

KOLIKO JE SIV VAZDUH?

(U fokusu) Fotografija, nastala u Laboratoriji za fiziku životne sredine Instituta za fiziku u Beogradu, izazvala je medijsku pažnju poslednjih dana kao ubedljiva ilustracija višednevne epizode visokog zagađenja vazduha nad prestonicom Srbije

KVANTNA NADMOĆ CRNOG KVADRATA

KVANTNA NADMOĆ CRNOG KVADRATA

(U fokusu) Dogodilo se jedno apstraktno otkriće koje bi moglo označiti početak nove tehnološke revolucije. Nakon mesec dana spekulacija, upravo je u časopisu „Nature“ objavljen naučni rad koji počinje citatom Ričarda Fajnmana i završava porukom „od budućnosti nas deli samo jedan kreativni algoritam“

ČUDOVIŠNA KANTOVA LOBANJA

ČUDOVIŠNA KANTOVA LOBANJA

Na crtežu pod brojem 281 koji je objavljen pre više od jednog veka u desetom tomu Kembridžske “Prirodne istorije”, posvećenom sisarima, nije prikazana obična ljudska glava, već je data skica slavne lobanje Imanuela Kanta (1724–1804)

KOLIKO JE NA SVETU ŠTAMPANIH KNJIGA?

KOLIKO JE NA SVETU ŠTAMPANIH KNJIGA?

(Povodom Sajma knjiga*) Po svemu sudeći, od prve štampane Gutenbergove Biblije u 15. veku do danas, na svetu je objavljeno i odštampano oko 135 miliona knjiga

KAKO RAZMIŠLJATI O KLIMI?

KAKO RAZMIŠLJATI O KLIMI?

(FOTO) Sala Amerikana u Domu omladine u Beogradu bila je krcata publikom zainteresovanom za klimatske promene. Na festivalu zelene kulture „Green fest“ – jubilarnom, desetom po redu – u sredu, 16. oktobra, okupilo se više od 250 posetilaca na tribini

VELIKI ZELENI ZID

VELIKI ZELENI ZID

(Uoči tribine) Zamislite sledeći uzbudljiv poduhvat – da na južnoj granici Sahare ljudi jednostavno posade drveće i tako načine zeleni pojas koji se proteže sa jedne na drugu stranu Afrike

GDE SU DANAS SLOBODNA DECA SAMERHILA?

GDE SU DANAS SLOBODNA DECA SAMERHILA?

Šezdesetih godina prošlog veka britanski pedagog Aleksandar Saterlend Nil napisao je knjigu “Slobodna deca Samerhila” u kojoj je opisao jedan od najznačajnijih obrazovno-pedagoških eksperimenata novijeg doba.

BATERIJE KOJE SU PROMENILE SVET

BATERIJE KOJE SU PROMENILE SVET

(Nobel 2019) Ovogodišnja Nobelova nagrada za hemiju dodeljena je istraživačima koji su svet učinili “dopunjivim” otkrićem litijum-jonske baterije

KAKAV JE SVEMIR?

KAKAV JE SVEMIR?

(Nobel 2019) Nobelova nagrada za fiziku u 2019. dodeljena je trojici kosmologa čija su otkrića otvorila nove perspektive u sagledavanje našeg mesta u Univerzumu.

NOBEL ZA KISEONIK

NOBEL ZA KISEONIK

(Nobel 2019) Na samom početku takozvane Nobelove nedelje – kad se iz dana u dan, od ponedeljka do petka, saopštavaju ovogodišnji dobitnici najprestižnijih naučnih priznanja za medicinu (ponedeljak), fiziku (utorak), hemiju (sreda), književnost (četvrtak) i mir (petak)

ASTRONAUT ILI KOSMONAUT?

ASTRONAUT ILI KOSMONAUT?

Verovatno ste zapazili kako se Valentina Tereškova i Jurij Gagarin uvek nazivaju kosmonauti, dok su Nil Armstrong i Edvin Oldrin astronauti. Među nazivima kosmonaut i astronaut zapravo nema nikakve razlike u značenju

MAKSVELOV DEMON

MAKSVELOV DEMON

On se, međutim, ne odaziva. Dok stojite na obali i u more prosipate čašu vode, mogli biste pokušati da ga prizovete i zapitate se – da li je moguće predomisliti se i ponovo zahvatiti istu onu, iz čaše u more prosutu vodu?

GRETA

GRETA

(U fokusu) Nazivaju je “željnom slave”, “žrtvom zlostavljanja”, “katastrofičarkom”, “puštenom u promet”, “dečjom kurvom”, “morbidnom”, “poremećenom” ili “jezivom”

KAKO JE VATRA STVORILA ČOVEKA

KAKO JE VATRA STVORILA ČOVEKA

Možda će vas iznenaditi, ali vatra ne samo da predstavlja jednu od najkorisnijih drevnih tehnologija, nego je verovatno odigrala i presudnu ulogu u hominizaciji, odnosno biološkom razvoju čoveka. Kontrolisana upotreba vatre je, naime, starija od vrste Homo sapiens

KAKO DETE POSTAJE NASILNIK

KAKO DETE POSTAJE NASILNIK

Kada pročitate neku od brojnih vesti o vršnjačkom nasilju u našim školama ili čujete priče iz obližnje škole, vrlo je verovatno da ćete vinovnika nasilja zamisliti kao dete koje je i samo trpelo nasilje

ANTIKITERA

ANTIKITERA

Ako ste bar jednom gledali neki od onih opskurnih dokumentaraca o drevnim vanzemaljcima, verovatno ste bili u prililici da – uz druga pretenciozna (i jednako neuverljiva) otkrovenja – upoznate i Antikitera mehanizam