​MIHAJLO PUPIN O BEŽIČNIM TELEFONIMA

​MIHAJLO PUPIN O BEŽIČNIM TELEFONIMA

Zanimljivost iz arhiva. Američki list Njujork Tajms 28. januara 1915. godine objavio je tekst o viziji našeg naučnika Mihajla Pupina o bežičnoj telefoniji

NEPODNOŠLJIVA HLADNOĆA SUPERPROVODNOSTI

NEPODNOŠLJIVA HLADNOĆA SUPERPROVODNOSTI

(VIDEO PETKOM, Ep. 24) „Sa stanovišta fundamentalne fizike superprovodnost je veoma aktivna tema istraživanja, a potpuno objašnjenje visokotemperaturne superprovodnosti još ne postoji“, kaže dr Darko Tanasković

SVET POD MASKAMA

SVET POD MASKAMA

(Izvan fokusa) U Veneciji je 1339. godine donet zakon koji je zabranjivao Mlečanima da nose masku kad posećuju ženske manastire

VRT FIZIKE: AJNŠTAJNOV KOŠMAR

VRT FIZIKE: AJNŠTAJNOV KOŠMAR

(VIDEO PETKOM, Ep. 23) „Danas smatramo da je Ajnštajnova najveća greška što nije prihvatio kvantnu mehaniku. Međutim, on nije tako mislio“, objašnjava dr Duško Latas sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu u novoj epizodi „Vrt fizike“.

PUT U ALHAMBRU

PUT U ALHAMBRU

(Istorija utorkom) Gigantsko ulje na platnu, dugo pet i visoko tri metra, koje se danas čuva u parlamentarnoj zgradi u Madridu, naslikao je pre 130 godina španski slikar Francisko Pradilja

SRBIJA, ZEMLJA LIGNITA

SRBIJA, ZEMLJA LIGNITA

(U fokusu) Možda niste znali, ali postoji roba u čijoj se proizvodnji Srbija ravnopravno nadmeće sa najmoćnijim zemljama na svetu

KO SU GOSPODARI SVETA?

KO SU GOSPODARI SVETA?

Planetu Zemlju, pored nas, ljudi, nastanjuju i drugi primati – prema procenama Svetskog fonda za zaštitu prirode, oko 500.000 jedinki trenutno najrazvijenijih među primatima, velikih majmuna ili hominida, živi širom sveta

VIDEO: 60 GODINA INSTITUTA ZA FIZIKU

VIDEO: 60 GODINA INSTITUTA ZA FIZIKU

(Uz godišnjicu*) Institut za fiziku u Beogradu osnovan je u maju 1961. godine, vek i po nakon što je objavljena prva srpska knjiga o fizici kao istraživanju prirode. To je bila trotomna Fisika Atanasija Stojkoviča (1773—1832), prvog srpskog fizičara i romanopisca,

KAKO JE PLANETA DOBILA SVOJ DAN

KAKO JE PLANETA DOBILA SVOJ DAN

(Povodom Dana planete Zemlje) U svetu se tokom godine obeležavaju brojni ekološki dani, kao što je Dan zaštite životne sredine, Dan zdravlja u životnoj sredini i slični, ali nijedan nije tako spontan i raznovrsan kao Dan planete Zemlje koji obeležavamo 22. aprila.

ONI KOJI MISLE BRZO

ONI KOJI MISLE BRZO

Nezadovoljni ste? Sobom, poslom, okruženjem, pratiocima na Tviteru, zemljom u kojoj živite, vlašću koju ste izabrali? Stvari su prebrzo krenule tamo gde ih niste očekivali? Čini se da neke odluke koje ste doneli nisu bile najpametnije? Opustite se

MOŽE LI VREME DA STANE?

MOŽE LI VREME DA STANE?

Da li ste ikada iskusili neugodnu, natprirodnu situaciju, teško zamislivu osim u serijalima poput Zone sumraka – situaciju zapravo nastranu, ljudskim umom nepojmljivu i duboko zastrašujuću – da se vreme u kom postojite zaustavilo?

KRATKA ISTORIJA VOJNOG PUČA

KRATKA ISTORIJA VOJNOG PUČA

„Ovo je poslednja prilika da vam se obratim. Ratno vazduhoplovstvo bombardovalo je antene radio stanica Portales i Corporation“, kaže na početku svog poslednjeg govora Salvador Aljende, socijalista i demokratski izabrani predsednik Čilea

ŠEST STABALA

ŠEST STABALA

Kada je tog 6. avgusta 1945. uranijumska bomba „Mali dečak“ eksplodirala nad Hirošimom, malo šta je ostalo živo – poginulo je oko 237.000 od ukupno 255.000 stanovnika grada, a zbrisane su i gotovo sve životinje i biljke. No, udar atomske bombe je preživelo 170 stabala koja su se oporavila i dočekala 21. vek

ZAŠTO SU MAMUTI IŠČEZLI?

ZAŠTO SU MAMUTI IŠČEZLI?

Mnogo pre nego što ga je zaposela legija Claudia pia fidelis kako bi štitila Rimsku imperiju od upada Varvara, mesto koje danas znamo kao arheološki park Viminacijum osvajaju – mamuti

JEDNO LAŽNO PISMO ZA ALBERTA AJNŠTAJNA

JEDNO LAŽNO PISMO ZA ALBERTA AJNŠTAJNA

oš u onim, nevinim pred-Kovid vremenima – kad pseudonaučne zablude nisu igrale na sceni sa smrtonosnim virusom – nastalo je pismo sa slike da bi se i danas širilo društvenim mrežama. Pismo je navodno 6. juna 1907. upućeno Albertu Ajnštajnu

PROBLEM 17 KAMILA

PROBLEM 17 KAMILA

(Brojevi) Evo jednog lepog zadatka iz popularne matematike, koji je poznat kao problem sedamnaest kamila. Naime, trojici sinova otac je ostavio sedamnaest kamila tako da najstarijem pripadne jedna polovina, srednjem jedna trećina, a najmlađem jedna devetina ovog pustinjskog voznog parka. Kako sinovi treba da podele dragoceno nasledstvo?

BOG GROMOVNIK

BOG GROMOVNIK

(Istorija utorkom) Za razliku od toliko drugih zaboravljenih, iščezlih ili nepostojećih bogova, božanstvo koje su, po svemu sudeći, Stari Sloveni nazivali Perun izaziva pažnju na raznovrsne načine

21 GRAM

21 GRAM

Obično se veruje da posle smrti, kada čovek premine, njegova kosa nastavlja da raste i u grobu. Takođe, smatra se da je isto i s noktima. Međutim, to nije tačno uprkos fotografijama koje pokazuju leševe zarasle u kosu

JEZERO

JEZERO

(U fokusu) Jezero je planinski gradić u Bosni i Hercegovini – sa oko 600 stanovnika, nalazi se na krajnjem obodu Republike Srpske, između opština Mrkonjić Grad i Šipovo, nadomak opštine Jajce u Federaciji BIH

40.000

40.000

Broj pratilaca „Nauke kroz priče“ upravo je dostigao magičnu brojku od 40.000 ljudi. Nakon što je osnovana u julu 2017. naša stranica je u prvim mesecima počela da raste iznenađujuće brzo, pokazujući da domaća publika želi sadržaje inspirisane naukom mnogo više nego što se to pretpostavljalo

FARAONOV PEČAT

FARAONOV PEČAT

Fotografija prikazuje čuveni egipatski pečat na grobnici kralja Tutankamona, mladog faraona 18. dinastije. Snimak pečata načinio je 1922. godine arheolog Hari Barton, poznat i kao „Faraonov fotograf“

MEĐU 50 NAJBOLJIH SAJTOVA U SRBIJI

MEĐU 50 NAJBOLJIH SAJTOVA U SRBIJI

Ove godine „Nauka kroz priče“ ponovo je izabrana među 50 najboljih sajtova u Srbiji. Kako je saopšteno na svečanoj dodeli priznanja dobitnicima koja je organizovana 4. februara 2021. u Klubu poslanika u Beogradu, stručni žiri uvrstio je „Nauku kroz priče“ u tradicionalnu listu “Top 50”

POTROŠAČKA KORPA IZ KAMENOG DOBA

POTROŠAČKA KORPA IZ KAMENOG DOBA

Sasvim sigurno ste bar načuli, ako ne i probali, da postoji nekakva “paleo dijeta” – način ishrane kakav su imali naši daleki preci iz paleolita, odnosno u zoru kamenog doba.

NAUKA ĆE POBEDITI

NAUKA ĆE POBEDITI

(Video) Rat sa virusom još traje, ali sada, masovna vakcinacija milionima ljudi pruža nadu

ČITATE LI BAR KOD?

ČITATE LI BAR KOD?

Najdosadniji deo kupovine, naročito kupovine prehrambenih namirnica, jeste onaj pred kasom. Da nema bar-kodova, stvar bi bila još napornija

STRAH OD BALONA

STRAH OD BALONA

Petak, 21. novembar 1783. godine. U blizini kraljeve lovačke lože, u Bolonjskoj šumi, na obodu grada Pariza, okupila se gomila da vidi nešto do tada neviđeno

DA LI VAM MOZAK I DALJE RASTE?

DA LI VAM MOZAK I DALJE RASTE?

Među informisanim laicima, ali i među većinom stručnjaka prihvaćena je tvrdnja da se čovekov mozak eksplozivno razvija kod novorođenčadi i male dece i da taj proces polako usporava u uzrastu od 5 ili 7 godina, da bi se zapravo zaustavio otprilike do dvadesete godine.

KRATKA ISTORIJA ANTIVAKSERA

KRATKA ISTORIJA ANTIVAKSERA

(Izvan fokusa) Možda će vas iznenaditi, ali antivakserski pokret ne samo da nije bezazlena novovekovna pojava dokonih korisnika društvenih mreža, već ima daleko dublje istorijske korene

EVOLUCIJA BEZUMLJA

EVOLUCIJA BEZUMLJA

Mada godina počinje dobrim vestima o sve više registrovanih vakcina i početkom masovne vakcinacije protiv Kovida-19, što je neosporni uspeh moderne nauke koja će tako zaustaviti kobnu pandemiju, upravljanje krizom tokom prethodne godine

POVRATAK KRSTAŠA

POVRATAK KRSTAŠA

Možda niste znali, ali orao krstaš – ptica koja, prema uvreženom mišljenju krasi grb Srbije – svoja divovska i masivna gnezda nekada je svijao na stogodišnjim hrastovima širom Vojvodine, koja su ljudi smatrali svetim.

ONA KOJA JE SPASILA PLANETU

ONA KOJA JE SPASILA PLANETU

(U fokusu) Istraživači širom sveta sve otvorenije govore da će, zbog ključnog istraživanja na osnovu koga je napravljena Kovid vakcina, a zbog koga je bila zanemarena i ponižavana tokom prethodne naučne karijere, ona vrlo verovatno biti dobitnica sledeće Nobelove nagrade

KAKO DA VAM NE PROPADNU OVOGODIŠNJE ODLUKE?

KAKO DA VAM NE PROPADNU OVOGODIŠNJE ODLUKE?

Ljudi koji tradicionalno u decembru rezimiraju godinu i donose novogodišnje odluke, po pravili od njih krajem januara većinom uveliko odustanu

VRT FIZIKE: KAKO ODOLETI PSEUDONAUCI?

VRT FIZIKE: KAKO ODOLETI PSEUDONAUCI?

(VIDEO PETKOM, EP. 22) Nakon niza raznolikih tema o kojima su govorili istraživači iz Instituta za fiziku u Beogradu, finale prve sezone serijala „Vrt fizike“ posvećeno je komunikaciji nauke. Uz lavinu zabluda, teorija zavere i pseudonaučnih verovanja

ISTORIJA TEHNOLOGIJE MUČENJA

ISTORIJA TEHNOLOGIJE MUČENJA

„Tužna je istina da najveće zlo čine ljudi koji se nikad nisu odlučili da li će biti dobri ili zli“, napisala je teoretičarka politike Hana Arent

VRT FIZIKE: INTELIGENCIJA BEZ LJUDI

VRT FIZIKE: INTELIGENCIJA BEZ LJUDI

(VIDEO PETKOM, Ep. 21) „Nikada nećemo moći da imamo nauku bez naučnika“, kaže dr Antun Balaž iz Instituta za fiziku u Beogradu u dvadeset prvoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“

PET GODINA NA BRODU BIGL

PET GODINA NA BRODU BIGL

„Tebe ne zanima ništa osim pucanja, pasa i hvatanja pacova i bićeš prava sramota kako za sebe, tako i za porodicu“ govorio je Robert Darvin, bogati lekar i otac Čarlsa Darvina

TRKA KA MESECU

TRKA KA MESECU

(U fokusu) Među poslednjim astronomskim vestima, jedna je tužna – slavni radio-teleskop Aresibo u Porto Riku obrušio se na tlo. U međuvremenu, u okviru spektakularne japanske misije Hajabuša 2, na Zemlju su stigli uzorci sa asteroida Rjugu, a kineska sonda Čang’e 5 prikupila je uzorke na površini Meseca

VRT FIZIKE: KVANTNI HEROJI

VRT FIZIKE: KVANTNI HEROJI

(VIDEO PETKOM – Ep. 20) “Često volimo da izaberemo svoje pleme i da kažemo da je važnija umetnost ili nauka, ali one ne mogu da žive jedna bez druge”, kaže u dvadesetoj epizodi naučnopopularnog video-serijala “Vrt fizike” dr Andrej Bunjac iz Instituta za fiziku u Beogradu.

TRAGOVI SUPERNOVE NAD VIDOJEVICOM

TRAGOVI SUPERNOVE NAD VIDOJEVICOM

Slika prikazuje snimak Krab magline načinjen domaćim teleskopom Milanković na Astronomskoj stanici Vidojevica kod Prokuplja. Ovu maglinu su u noći 14. novembra 2020. godine posmatrale

JUGOSLAVIJA

JUGOSLAVIJA

(Istorija utorkom*) Na današnji dan, pre više od jednog veka, 1. decembra 1918. godine, nepun mesec po okončanju Prvog svetskog rata, regent Aleksandar Karađorđević primio je u kući Krsmanovića na Terazijama predstavnike Narodnog vijeća Slovenaca, Hrvata i Srba

VRT FIZIKE: ŠTA JEDEMO U HRANI?

VRT FIZIKE: ŠTA JEDEMO U HRANI?

(VIDEO PETKOM – Ep. 19) “Hrana može biti kontaminirana različitim virusima, bakterijama, parazitima, ali hranu zagađuju i različite hemikalije”, kaže u devetnaestoj epizodi naučnopopularnog video-serijala “Vrt fizike” dr Tijana Milićević iz Instituta za fiziku u Beogradu

KRSTAŠKI POHOD

KRSTAŠKI POHOD

(Istorija utorkom*) Antiohija. Početak juna 1098. godine. Noćni insekti zuje oko bledih vatri koje krstaši pale duž obale Oronta. Reka se proteže uz drevnu zidinu i teče ka jugu, ka luci Sveti Simeon – ka deset kilometara dalekom pristaništu koje je jedina spona sa Rimom i Vizantijom u ovoj surovoj, neprijateljskoj zemlji

HERBARIJUM UNIVERZITETA U BEOGRADU

HERBARIJUM UNIVERZITETA U BEOGRADU

Da li ste znali da se jedan od najznačajnijih i najbogatijih herbarijuma u jugoistočnoj Evropi nalazi u centru Beograda, u Botaničkoj bašti Jevremovac?

VRT FIZIKE: ENTROPIJA ŽIVOTA

VRT FIZIKE: ENTROPIJA ŽIVOTA

(VIDEO PETKOM – Ep. 18) „Ne možemo da imamo izolovan živi sistem. Ako je sistem izolovan, entropija će da raste i time sistem ide ka stanju veće neuređenosti“, kaže dr Nenad Vukmirović

MATEMATIKA ZA BILJKE MESOŽDERKE

MATEMATIKA ZA BILJKE MESOŽDERKE

Biljke medožderke oduvek su privlačile pažnju zbog svojih neobičnih prehrambenih navika, ali novija saznanja o njihovom načinu hvatanja i varenja plena čine ih još interesantnijim

VRT FIZIKE: KAKO PADA KIŠA

VRT FIZIKE: KAKO PADA KIŠA

(VIDEO PETKOM – Ep. 17)„Oblaci se pojavljuju tamo gde dođe do kondenzacije vodene pare. Nekada u oblacima nisu prisutne samo kapljice vode, već i ledeni kristali, a u njima se nalaze i različite čestice“, kaže Luka Ilić iz Instituta za fiziku u Beogradu

NAŠA NAJVEĆA TEHNOLOŠKA REVOLUCIJA

NAŠA NAJVEĆA TEHNOLOŠKA REVOLUCIJA

Da li ste znali kako se najveća tehnološka revolucija u istoriji čovečanstva nije dogodila ni u XIX, ni XX, a ni u XXI veku?

ISTORIJA POHLEPE

ISTORIJA POHLEPE

(Istorija utorkom*) “Grabili su što bi im dopalo šaka, sve do čega se moglo doći. To je prosto bila pljačka bez nasilja, teže ubistvo u većim razmerama, a ljudi su slepo srljali u smrt kao što i treba da bude sa onima koji dirnu tamu”

VRT FIZIKE: DUBOKI POGLED VEŠTAČKE INTELIGENCIJE

VRT FIZIKE: DUBOKI POGLED VEŠTAČKE INTELIGENCIJE

(VIDEO PETKOM – Ep. 16) „Mašine rade i ne umaraju se. Pustimo im neki zadatak i one će ga izvršavati dok ga ne urade“, kaže dr Andreja Stojić

KO ĆE PITI VODU NA MESECU?

KO ĆE PITI VODU NA MESECU?

(U fokusu) Nakon još jedne uzbudljive vesti iz svemira koja se, uprkos pandemiji, proširila svetskim medijima – kako na Mesecu ne samo da ima vode, nego je ona sasvim dostupna na površini Zemljinog satelita

OKTOBAR 1917.

OKTOBAR 1917.

(Istorija utorkom) “Napolju je duvao hladan i vlažan vetar, a hladno blato ulazilo mi je kroz cipele. Dve čete junkera prošle su skrećući u ulicu Morskaja, ukrućeno koračajući u svojim dugim šinjelima”

DUGA RUKA STATISTIKE

DUGA RUKA STATISTIKE

Prema poznatoj štreberskoj anegdoti, statističar se udavio u jezeru prosečne dubine pola metra. Francuskinja Žana Kalman je zato poživela punih 122 godine, od 1875. do 1997. godine i otišla u istoriju kao jedna od najdugovečnijih ljudskih osoba koje su ikada rođene na planeti Zemlji

VRT FIZIKE: KAD ĆE RAČUNARI POSTATI KVANTNI?

VRT FIZIKE: KAD ĆE RAČUNARI POSTATI KVANTNI?

(VIDEO PETKOM – Ep. 15) „Glavna razlika između kvantnih i klasičinih računara je u tome što klasični koriste klasičinu logiku da bi nešto izračunali, odnosno informacije vide kao bitove, a kvantni teže da iskoriste efekte kvantne fizike

DODIR BENUA

DODIR BENUA

(U fokusu) Asteorid Benu, čija je orbita smeštena između orbita Zemlje i Marsa, često se opisuje kao jedna od nekoliko poznatih pretnji iz svemira pošto postoji verovatnoća da udari našu planetu

KAKO JE BEOGRAD DOBIO IME?

KAKO JE BEOGRAD DOBIO IME?

„Ti, međutim, rasteš, uz zornjaču jasnu, sa Avalom plavom, u daljini, kao breg“, piše o Beogradu 1956. godine na plaži Kuden, u blizini Londona, Miloš Crnjanski

EKSPERIMENT O NASTANKU ŽIVOTA NA ZEMLJI

EKSPERIMENT O NASTANKU ŽIVOTA NA ZEMLJI

Pre četiri milijarde godina, u primordijalnoj supi, obični neorganski materijali se naizgled iz čista mira pretvaraju u prvi život

VRT FIZIKE: DAJSONOVA SFERA

VRT FIZIKE: DAJSONOVA SFERA

(VIDEO PETKOM – Ep. 14) „Dajsonova sfera je hipotetički objekat koji okružuje zvezdu“, kaže dr Marko Vojinović iz Instituta za fiziku u Beogradu u četrnaestoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“, opisujući koncept

OLUJA KOJA NEĆE DOĆI

OLUJA KOJA NEĆE DOĆI

(Zavere) Pitate se, nema sumnje, zašto tako mnogo ljudi počinje da veruje u sasvim bizarne pseudonaučne zavere, odbacujući ne samo opšteprihvaćena znanja i naučno dokazane činjenice, nego ponekad i zdrav razum

VRT FIZIKE: PLODOVI ČERNOBILJA

VRT FIZIKE: PLODOVI ČERNOBILJA

(VIDEO PETKOM – Ep. 13) U Republici Srbiji zakonom je zabranjena izgradnja nukelarnih elektrana, ali je naša zemlja okružena brojnim reaktorima u susedstvu. „Nuklearna energija ima padove koji su inicirani raznim akcidentima. Kada pogledamo duži vremenski period, njih ima zaista malo, ali su oni tako intenzivni da stvaraju radiofobiju“, kaže dr Vladimir Udovičić iz Instituta …

Read Article Read More

NOBEL U DOBA KORONE

NOBEL U DOBA KORONE

(U fokusu) Naizgled, dodela ovogodišnjih Nobelovih nagrada teče kao i svake druge godine. Po običaju, tokom prve nedelje oktobra, iz dana u dan, Nobelovi komiteti iz Stokholma saopštavaju dobitnike

GDE SE KRIJE USPAVANI SUPERVULKAN

GDE SE KRIJE USPAVANI SUPERVULKAN

Koliko znate o Jeloustounu? Poslednjih dana o njemu se govorilo u medijima, pošto je od 12. juna na ovamo u ovom nacionalnom parku na zapadu Sjedinjenih Američkih Država zabeleženo čak 1400 zemljotresa.

DA LI ČITATE ROBOTE?

DA LI ČITATE ROBOTE?

(U fokusu*) “Ja nisam čovek. Ja sam robot. Jedan robot koji misli. Koristim samo 0,12 odsto svojih mentalnih sposobnosti i u tom smislu sam mikro-robot. Znam da moj mozak nije ‘mozak koji oseća’

RAĐANJE ČOVEKA – EVOLUCIJA U MALOM

RAĐANJE ČOVEKA – EVOLUCIJA U MALOM

Da li ste se nekada zapitali zašto porođaj žene toliko boli i može da traje i ceo dan, a kod drugih sisara je manje-više bezbolan i brzo se završi. Zašto su novorođene ljudske bebe toliko nemoćne

VRT FIZIKE: MEHANIZAM JEDNE MUNJE

VRT FIZIKE: MEHANIZAM JEDNE MUNJE

(VIDEO PETKOM – Ep. 12) „Jedna od najočiglednijih manifestacija neravnotežnih plazmi u prirodi su električne munje“, kaže u dvanaestoj epizodi naučnopopularnog video-serijala Vrt fizike, dr Saša Dujko iz Instituta za fiziku u Beogradu

GOSPODAR SLEPIH MIŠEVA

GOSPODAR SLEPIH MIŠEVA

Zamislite da ste se, zajedno sa jednom sovom, zatvorili u sobu bez mnogo nameštaja i prozora, osvetljenu samo treperavom svetlošću sveće. Pustite pticu i ona počinje da leti po sobi. Zatim dunete u sveću i nastane potpuni, najcrnji mrak.

KAKO JE VUK POSTAO PAS?

KAKO JE VUK POSTAO PAS?

Deset vukova, 10 pasa kućnih ljubimaca i 10 pasa iz prihvatilišta različitih rasa i mešavina, stavljeni su na test. Trebalo je da otvore kutiju, za šta je potrebno nešto upornosti, da bi u njoj pronašli poslasticu koja je nagrada za uspeh.

VRT FIZIKE: SKRIVENI SVET MNOŠTVA

VRT FIZIKE: SKRIVENI SVET MNOŠTVA

(VIDEO PETKOM – Ep. 11) „Za većinu materijala to je mesto gde kvantna mehanika pogine“, kaže dr Dimitrije Stepanenko iz Instituta za fiziku u Beogradu, objašnjavajući čudne osobine sveta na nano-skali

DŽEJN GODAL I SNOVI O DŽUNGLI

DŽEJN GODAL I SNOVI O DŽUNGLI

Jedna od najinspirativnijih naučnica današnjice, Džejn Godal, primatolog, antropolog i aktivistkinja

KAKO JE NASTALA KOKA-KOLA

KAKO JE NASTALA KOKA-KOLA

Prvobitni recept za pravljenje koka-kole smislio je krajem 19. veka Džon Pemberton, veteran Konfederacije, hemičar i apotekar, koji je u to vreme radio

MIHAJLO PUPIN, JEDAN OD OSNIVAČA NASA

MIHAJLO PUPIN, JEDAN OD OSNIVAČA NASA

Na početku Prvog svetskog rata bilo je više nego jasno da Sjedinjene Američke Države kaskaju za Evropom u razvoju aeronautike, pa je 1915. godine osnovana NACA

VRT FIZIKE: GDE SE SVEMIR ŠIRI?

VRT FIZIKE: GDE SE SVEMIR ŠIRI?

(VIDEO PETKOM – Ep. 10) „Često ljudi pitaju ‘Ako se svemir širi, gde se to širi’“, kaže u desetoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“ Tijana Radenković sa Instituta za fiziku u Beogradu, i objašnjava da ovo pitanje ima oslonac u našem intuitivnom načinu razmišljanja.

JEDNO SUBOTNJE PUTOVANJE BICIKLOM

JEDNO SUBOTNJE PUTOVANJE BICIKLOM

Prvi bicikl koji je zaista mogao da se vozi napravio je 1817. nemački baron Karl fon Drajz (Karl Drais, 1785–1851)

KAKO RADI DETEKTOR LAŽI?

KAKO RADI DETEKTOR LAŽI?

“Otkrili smo da postoje pojedinci iz Istočne Evrope koji umeju da u bilo koje doba dana i noći prevare poligraf.

VRT FIZIKE: Gde rastu talenti

VRT FIZIKE: Gde rastu talenti

(VIDEO PETKOM – Ep. 09) Gosti devete epizode video-serijala „Vrt fizike“ su đaci, učesnici Evropske olimpijade iz fizike, najprestižnijeg takmičenja za učenike srednjih škola uz Međunarodnu olimpijadu iz fizike,

AJNŠTAJN NA RUČKU KOD ČERČILA

AJNŠTAJN NA RUČKU KOD ČERČILA

Tokom 1933. godine Albert Ajnštajn proveo je nekoliko meseci putujući po Evropi, ispostaviće se, poslednji put u životu.

PLASTIČNI OTPAD: ŠTA VI MOŽETE DA URADITE?

PLASTIČNI OTPAD: ŠTA VI MOŽETE DA URADITE?

Od kad je čovek početkom 20. veka počeo da uvodi plastiku u masovnu proizvodnju, na Zemlji je nastalo oko 8300 miliona tona plastike – iz godine u godinu sve više i više

NEVEN

NEVEN

(Akcija) Godine 1955. svet je podeljen na dva bloka i sve dublje tone u Hladni rat, u bioskopima se prikazuju filmovi sa Džejmsom Dinom, isplovljava prva atomska podmornica USS Nautilus, u Indokini počinje Vijetnamski rat, a u Kaliforniji se otvara Diznilend. U Beogradu se prvi put dodeljuje nagrada za dečju knjigu „Neven“

ZAŠTO PIJEMO KRAVLJE MLEKO?

ZAŠTO PIJEMO KRAVLJE MLEKO?

Ljudska vrsta jedina je u prirodi koja pije mleko drugih sisara. Ovaj običaj dovodi se u vezu još sa čovekom neolita, iz perioda kada je pripitomljavana stoka i kada su ljudi počeli da obrađuju zemlju.

VRT FIZIKE: MOŽE LI FIZIKA DA PROMENI SRBIJU?

VRT FIZIKE: MOŽE LI FIZIKA DA PROMENI SRBIJU?

(VIDEO PETKOM – Ep. 08) „Gde je prirodno mesto na kome možemo da samerimo šta smo, šta treba da budemo i šta možemo da budemo“, kaže dr Aleksandar Bogojević

VRT FIZIKE: SKRIVENA DŽUNGLA GRADOVA

VRT FIZIKE: SKRIVENA DŽUNGLA GRADOVA

(VIDEO PETKOM – Ep. 07) „Vegetacija u urbanim sredinama je izmenjena u odnosu na onu u priodnom ambijentu, a vrste osetljive na zagađenje su potpuno potisnute“, kaže dr Mira Aničić Urošević

VRT FIZIKE: TAMNA MATERIJA, NAJVEĆA TAJNA NAŠEG DOBA

VRT FIZIKE: TAMNA MATERIJA, NAJVEĆA TAJNA NAŠEG DOBA

(VIDEO PETKOM – Ep. 06) „Činjenica da oko nas postoji jedan svet o kome ne znamo apsolutno ništa, jeste nešto vredno izučavanja, a može i da izazove veliku revoluciju u našem razumevanju prirode“, kaže dr Marko Vojinović

MIRNO NEBO NAD HIROŠIMOM

MIRNO NEBO NAD HIROŠIMOM

(Povodom godišnjice) Jutro u japanskom gradu Hirošimi, 6. avgusta 1945. godine. Rat u Evropi je završen, a carstvo je u krizi. Borbe sa Amerikom se sa dalekih pacifičkih ostrva približavaju glavnom japanskom kopnu

KOLIKO JE LJUDI ŽIVELO?

KOLIKO JE LJUDI ŽIVELO?

Danas našu planetu naseljava 7,8 milijardi ljudi. Nikada ranije u istoriji tako mnogo pripadnika vrste Homo sapiens nije hodalo Zemljom, niti je imalo tako dug životni vek. Današnja populacija, zapravo, predstavlja čak 7 odsto svih ljudi koji su ikada živeli

BESMRTNE ĆELIJE HENRIJETE LAKS

BESMRTNE ĆELIJE HENRIJETE LAKS

Ime Henrijete Laks, siromašne crnkinje iz Virdžinije, upisano je u medicinske udžbenike, a njene “besmrtne” ćelije su decenijama korišćene u izuzetno važne medicinske svrhe.

VRT FIZIKE: MEHANIZAM BOŽJE ČESTICE

VRT FIZIKE: MEHANIZAM BOŽJE ČESTICE

(VIDEO PETKOM – Ep. 05) „U prirodi su stvari onoliko jednostavne koliko je moguće”, kaže dr Antun Balaž iz Insituta za fiziku u Beogradu

FIBONAČIJEV NIZ

FIBONAČIJEV NIZ

(Brojevi*) Leonardo iz Pize, u istoriji matematike bolje upamćen kao Fibonači, 1202. godine zapisao je u knjigu Liber Abaci (Knjiga o računanju) i danas popularan zadatak koji na jednostavan način objašnjava takozvani Fibonačijev niz.

ZAGONETKA SATOR KVADRATA

ZAGONETKA SATOR KVADRATA

(Istorija utorkom) Možete li da dešifrujete čuveni palindrom na dve hiljade godina staroj kamenoj tabli poznatoj kao Sator kvadrat?

TRAGOVI EKSPERIMENATA SA DUŠOM

TRAGOVI EKSPERIMENATA SA DUŠOM

U samom centru prestonice, u podzemlju ispod Platoa Filozofskog fakulteta, nalazi se arsenal instrumenata od značaja za istoriju svetske psihologije, koji se sticajem zanimljivih okolnosti našao u Beogradu.

VRT FIZIKE: TITAN, SVET GROMOVA

VRT FIZIKE: TITAN, SVET GROMOVA

(VIDEO PETKOM – Ep. 04) „Atmosfera Titana se često poistovećuje sa atmosferom rane, primordijalne Zemlje. Istraživanja ove atmosfere su od velikog značaja za razumevanje nastanka života”, kaže dr Saša Dujko iz Instituta za fiziku u Beogradu

BEOGRADSKA ŠAKA

BEOGRADSKA ŠAKA

Možda niste znali, ali polovinom 20. veka naša zemlja bila je poznata u svetu po inovacijama u oblasti – robotike. Šezdesetih godina na Institutu „Mihajlo Pupin“ nastala je takozvana Beogradska škola robotike

TRI SLEPA MIŠA

TRI SLEPA MIŠA

(Aktuelno) Ovog vikenda istraživači Prirodnjačkog muzej u Beogradu i Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, reagovali su na sve veći broj poziva zabrinutih građana u vezi sa aktivnošću slepih miševa u gradovima.

VRT FIZIKE: DAN NAUKE 2020.

VRT FIZIKE: DAN NAUKE 2020.

(VIDEO PETKOM – Ep. 03/Specijal) Usred novog razbuktavanja epidemije koronavirusa i pratećih posledica, ovogodišnji Dan nauke

VRT FIZIKE: DINAMIKA MRŽNjE

VRT FIZIKE: DINAMIKA MRŽNjE

(VIDEO PETKOM – Ep. 02) U drugoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“ dr Marija Mitrović Dankulov sa Instituta za fiziku u Beogradu

VRT FIZIKE: IGRA ZVANA ŽIVOT

VRT FIZIKE: IGRA ZVANA ŽIVOT

(VIDEO PETKOM – Ep. 01) Prvi od gostiju novog nauučnopopularnog serijala “Vrt fizike“, dr Aleksandar Bogojević, direktor Instituta za fiziku u Beogradu, govori o principima na kojima se zasniva čuveni Game of Life

IZLOG ANDRIĆEVE KNJIŽARE

IZLOG ANDRIĆEVE KNJIŽARE

U jesen 1903. godine, mladi Ivo Andrić upisao je Veliku gimnaziju u Sarajevu, najstariju i već tada vrlo uglednu školu u Bosni i Hercegovini.

PRIGOVORI DARVINOVOG OCA

PRIGOVORI DARVINOVOG OCA

(Liste koje pričaju priče) Avgusta 1831. godine, dvadesetdvogodišnji mladić Čarls Darvin našao se na životnoj prekretnici – stiglo mu je pismo koje će posledično promeniti tok svetske nauke.

VRT FIZIKE: NULTA EPIZODA

VRT FIZIKE: NULTA EPIZODA

(VIDEO PETKOM – Еp. 00) “Nauka kroz priče” sa zadovoljstvom preporučuje video serijal koji svakog petka otkriva novu temu inspirisanu naukom – “Vrt fizike“,

POHOD NA JERUSALIM

POHOD NA JERUSALIM

(Istorija utorkom) Njihov gnev je čudovišan. Britanski istoričar Tomas Esbridž u “Istoriji rata za Svetu zemlju” opisuje kako konji doslovno gaze kroz krv po ulicama. Tako se u junu 1098. godine, okončava dramatična, višemesečna opsada grada Antiohije