(Brojevi*) Leonardo iz Pize, u istoriji matematike bolje upamćen kao Fibonači, 1202. godine zapisao je u knjigu Liber Abaci (Knjiga o računanju) i danas popularan zadatak koji na jednostavan način objašnjava takozvani Fibonačijev niz.

(Istorija utorkom) Možete li da dešifrujete čuveni palindrom na dve hiljade godina staroj kamenoj tabli poznatoj kao Sator kvadrat?

U samom centru prestonice, u podzemlju ispod Platoa Filozofskog fakulteta, nalazi se arsenal instrumenata od značaja za istoriju svetske psihologije, koji se sticajem zanimljivih okolnosti našao u Beogradu.

Možda niste znali, ali polovinom 20. veka naša zemlja bila je poznata u svetu po inovacijama u oblasti – robotike. Šezdesetih godina na Institutu „Mihajlo Pupin“ nastala je takozvana Beogradska škola robotike

(Aktuelno) Ovog vikenda istraživači Prirodnjačkog muzej u Beogradu i Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, reagovali su na sve veći broj poziva zabrinutih građana u vezi sa aktivnošću slepih miševa u gradovima.

U jesen 1903. godine, mladi Ivo Andrić upisao je Veliku gimnaziju u Sarajevu, najstariju i već tada vrlo uglednu školu u Bosni i Hercegovini.

(Istorija utorkom) “I boravi rečeni despot Rasije u toj rečenoj varoši stoga što se ona nalazi u vrlo lepim šumarcima i rekama pogodnim za svaki lov na divljač i za lov sa sokolima

(U fokusu) Vrlo je verovatno da ste se ovog proleća, tokom krize izazvane koronavirusom, bar jednom, a možda i mnogo puta, zapitali: Oh, zašto su ljudi tako iracionalni?

(Ažurirano*) Američki astronauti Daglas Harli i Robert Benken nose novodizajnirana svemirska odela tokom poslednjih priprema u svemirskom centru Kenedi, na Floridi, odakle su brodom Dragon 2 kompanije „SpaceX“ poleteli u svemir

(Reprint*) Prirodne nauke vrlo pozno stižu u Srbiju, tek krajem XIX veka. No, možda ćete se iznenaditi kako je danas vrlo rasprostranjena fizika zapravo jedna od poslednjih nauka koje se razvijaju u Srbiji

Početkom sedamdestih godina prošlog veka, mladi geolog Volter Alvarez sa Univerziteta Kolumbija radio je na terenu, u Italiji, u lepoj klisuri među umbrijskim brdima, poznatoj pod nazivom Tesnac Botaćone.

(U fokusu) Skeptici bi rekli da je Pentagon sada izabrao pravi trenutak da zlokobnom koronavirusu suprotstavi vanzemaljce i da konačno kapitalizuje 22 miliona dolara koji su svojevremeno uloženi u jedan opskurni program istraživanja neidentifikovanih letećih objekata (NLO)

Fotografija prikazuje ilustraciju iz jedne od najpoznatijih knjiga o ljudskoj anatomiji, “De humani corporis fabrica” čiji je autor Holanđanin Andreas Vesalius (1514-1564). Osim što je imala revolucionarni značaj za napredak anatomije i medicine, Vesaliusova knjiga zanimljiva je iz nekoliko drugih razloga. Naime, Vesalius (latinizovano od Andries van Wesel)

(U fokusu) Tokom dugih noći provednih u policijskom času, mnogi upiru pogled ka nebu. Uz ista ona sazvežđa koja Homo Sapines posmatra još otkako je počeo da sam sebi uzgaja hranu i uzdigao se nad drugim zemaljskim stvorenjima, ovih se dana na nebeskoj sferi

Ono što se događa, dešava, zbiva u određenom vremenu. Zbivanje. Može biti događaj radostan. Ili tragičan. Neobičan. Umetnički ili naučni. Sa druge strane, nešto konkretno, samo po sebi može predstavljati događaj u medijima, književnosti, naravno nauci. Istorijska CERN-ova fotografija predstavlja jedan događaj u fizici elementarnih česica

Možda niste znali, ali magnetni severni pol planete Zemlje za dve godine se pomeri za rastojanje između Beograda i Novog Sada

Fotografija prikazuje najstarijeg živog stanovnika Beograda – hrast lužnjak na Cvetnom trgu, između Beograđanke i Trga Slavija, preko puta Jugoslovenskog dramskog

Fotografija nastala 1922. godine prikazuje slavnog francuskog slikara impresionistu, Kloda Monea (desno) i njegovog gosta na čuvenom japanskom mostu sa Moneovih slika. Mone (1840-1926) i njegov gost nalaze se u seocetu Živerni, u Normandiji

(U fokusu) Nova kometa je na nebu. Približava se i kako prolaze tmurni dani u svetu okovanom epidemijom, kometa će biti sve vidljivija, tako da će se krajem maja verovatno videti golim okom i iznad Srbije

(Nauka o ljubavi) Da li ON treba da ima dubok glas, gustu bradu i izvajano telo? Ili je bolje da nosi kecelju, da vredno radi i bude posvećen otac? Šta uopšte žene žele od muškarca?

(Reprint*) Кo je Avelj, a ko Кain? Možda će vas iznenaditi, ali odgovor, zapravo, ne otkriva samo poreklo slavne priče o dva brata, nego ponešto i o nastanku civilizacije

Zbog čega nastaju rečna ostrva? Otkud Veliko ratno ostrvo na Dunavu, baš na tom mestu? Kako izgledaju rečna dna i zašto nastaju poplave?

Dokolica (Ž) a) Vreme koje nije ispunjeno radom i radnim obavezama; slobodno, raspoloživo vreme: čitati novine u dokolici

Na slici koju je 1860. godine naslikao Francuz Žan Leon Žerom, starogrčki filozof Diogen u sred dana pali plamen fenjera. Živi u buretu kao skitnica i prosjak, izbegavajući ljude u koje je duboko razočaran

(Reprint) Možda ste primetili da u ovdašnjim rasadnicima, ali i parkovima i dvorištima sve češće raste jedna, za ovo podneblje sasvim netipična biljka – bambus. Čak i one koji koji su ravnodušni prema biljnom svetu mogle bi da se iznenade neke od osobenosti ove trave.

(Izvan fokusa) Zabeleženo je da su se domoroci iz pojedinih primitivnih plemena pri susretu pozdravljali uzajamnim njušenjem

(Reprint*) Navodno je Nils Bor svoja predavanja počinjao pitanjem „Gospodo, kako izgleda atom?“.

Tribina Instituta za fiziku u okviru incijative “Nauka kroz priče” otkazuje se zbog epidemije novog koronavirusa

Čitaoce u Srbiji, ljubitelje prirode, u ovih dana uznemirila je vest da je uginula poslednja ženka orla belorepana u Srbiji

Ljudi neobično visoko vrednuju stvari koje su potpuno ili delimično sami stvorili, u odnosu na iste takve stvari koje je neko drugi napravio. U psihologiji ova kognitivna pristrasnost nazvana je – IKEA efekat.

Sve do pred kraj 19. veka, vukovi su naseljavali veliki deo Severne Amerike, od Arktika do Meksika. Sa rastom broja ljudi i širenjem naselja, u strahu od napada – a naročito sa razvojem stočarstva i rastom mesne industrije – širom kontinenta počinje istrebljenje

(Uz najavu tribine) Fotografija koju je sa daljine od 13 kilometara snimila beogradska fotografkinja Marija Janković prikazuje dimnjak termoelektrane TENT A, najvećeg proizvođača električne energije u Srbiji

(Uz najavu tribine) Fotografija prikazuje ozloglašene PM čestice različitih veličina poreklom iz zagađenog vazduha kakav se prethodnih meseci, u danima bez vetra, u izmaglici i smogu, valjao i nad našim gradovima

(U fokusu) Da li će crveni supredžin Betelgez uskoro (ili bar za naših života) eksplodirati, kada će se na nebu pojaviti spektakularan prizor supernove?

Kada laboratorijskom mišu svakog drugog dana ne dajete hranu, ili mu dajete svakodnevno samo pola porcije

(U fokusu) Ako raširite ruke i okrenete dlanove ka nebu, za jedan minut kroz njih će proći oko 500 miona koje je stvorilo kosmičko zračenje

U leto 1456. godine pod vođstvom sultana Mehmeda II turska vojska počela je da nadire kroz Ugarsku i sa Dunava prilazi Beogradu unoseći jezu među stanovnike. Nakon žestokog juriša na grad,

(Aktuelno) Neobična životinja na ilustraciji je leteći reptil koji je pre više stotina miliona godina živeo na Zemlji, zajedno sa dinosaurusima – pterosaur

Brojne su teorije o uticajima na visinu koeficijenta inteligencije o kojima se poslednjih decenija govorilo. Dok su jedni tvrdili da je to nešto sa čime se rađamo i što se nikako ne može menjati, drugi misle da

(U fokusu) Meditativna i pomalo zastrašujuća fotografija uzburkanih, zlatnih mehurova koja ovih dana kruži medijima i društvenim mrežama predstavlja uzavrelo lice Sunca sa detaljnošću koja nikad ranije nije viđena

Sreda, 25. jula 1814. Lokomotiva Blaušer, koju je konstruisao mladi engleski inženjer Džordž Stivenson (1781–1848)

(Izvan fokusa*) Nad Australijom nadvio se dim kakav nije viđan ranije. Ova vatrena katastrofa koja je privukla globalnu pažnju i paralisala život u Australiji svojverstan je pogled u budućnost

(U fokusu) Nepovoljne prilike će proći. Godina je počela u magli koja se, karakteristično za zimski period, formirala u beskrajnim ravnicama oko Dunava i njegovih pritoka

Tokom svog kratkog života uspostavio je gvozdenu vlast u Makedoniji i Grčkoj, pokorio Persijsko carstvo i stigao do Indije, a onda, na vrhuncu svoje moći, najveći vojskovođa svih vremena iznenada se razboleo od sasvim nepoznate bolesti, i nakon dve nedelje, umro.

(Odlomci iz “Išmaela”) “Šta je smisao sveta?“ Na trenutak sam razmislio o tome. „Ne vidim baš sasvim kako to objašnjava smisao sveta.“ „Negde u sredini tvoje priče, pažnja se prenela sa svemira na ovu planetu. Zašto?“

(Reprint) Ako bi trebalo izdvojiti jednog naučnika današnjice koji bi bio primer istraživačkog duha, upornosti, saznanja, avanture i etike – svega onoga zbog čega je nauka tako privlačna – to bi svakako bila Džejn Godal.

(Uoči Festivala nauke*) Iracionalni strah od broja trinaest naziva se triskaidekafobija. Ako ste malčice sujeverni kad je reč o broju trinaest

(Zanimljiva izdanja*) „Postoje samo dve mogućnosti, ili smo sami u Univerzumu, ili nismo: obe su podjednako zastrašujuće“, napisao je kultni američki SF autor, Artur Klark. Naš astrofizičar, futrista i popularizator nauke, dr Milan Ćirković – čija je knjiga „Šta je SETI?“ upravo objavljena

(Uoči tribine) Evo potrebnih sastojaka: Za život je neophodan okean. Posuda. Ili barem kolevka. Za ovu priliku možemo da upotrebimo i bilo koju veliku i providnu kutiju od klirita ili neke druge plastike

(Izdanja/Svetski dan filozofije*) „Ne shvatam šta znači nazivati jednu teoriju lepom ako nije istinita“, govorio je danski fizičar Nils Bor (1885-1962)

Recimo da Jolan Kovač veruje kako je Supermen jači od novinara Klarka Kenta. U interpretaciji koja je u filozofiji poznata kao „de re“, Jolan je ne samo siromašna kćerka mađarskih emigranata

Ostavljate cigarete, alkohol, masnu hranu, šećer, gasite sve profile na društvenim mrežama, odjavljujete sve pretplate, internet i kablovsku televiziju, rešavate se automobila i potom više nikad ne izazivate sudbinu u saobraćaju

Kada osoba zaražena virusom gripa kine ili se nakašlje, iz njenih usta brzinom od 50 metara u sekundi izleti i do 40.000 kapljica koje se raspu na rastojanju od skoro jednog metra

(U fokusu) Fotografija, nastala u Laboratoriji za fiziku životne sredine Instituta za fiziku u Beogradu, izazvala je medijsku pažnju poslednjih dana kao ubedljiva ilustracija višednevne epizode visokog zagađenja vazduha nad prestonicom Srbije

(U fokusu) Dogodilo se jedno apstraktno otkriće koje bi moglo označiti početak nove tehnološke revolucije. Nakon mesec dana spekulacija, upravo je u časopisu „Nature“ objavljen naučni rad koji počinje citatom Ričarda Fajnmana i završava porukom „od budućnosti nas deli samo jedan kreativni algoritam“

(Povodom Sajma knjiga*) Po svemu sudeći, od prve štampane Gutenbergove Biblije u 15. veku do danas, na svetu je objavljeno i odštampano oko 135 miliona knjiga

(Nobel 2019) Ovogodišnja Nobelova nagrada za hemiju dodeljena je istraživačima koji su svet učinili “dopunjivim” otkrićem litijum-jonske baterije

(Nobel 2019) Nobelova nagrada za fiziku u 2019. dodeljena je trojici kosmologa čija su otkrića otvorila nove perspektive u sagledavanje našeg mesta u Univerzumu.

(Nobel 2019) Na samom početku takozvane Nobelove nedelje – kad se iz dana u dan, od ponedeljka do petka, saopštavaju ovogodišnji dobitnici najprestižnijih naučnih priznanja za medicinu (ponedeljak), fiziku (utorak), hemiju (sreda), književnost (četvrtak) i mir (petak)

Verovatno ste zapazili kako se Valentina Tereškova i Jurij Gagarin uvek nazivaju kosmonauti, dok su Nil Armstrong i Edvin Oldrin astronauti. Među nazivima kosmonaut i astronaut zapravo nema nikakve razlike u značenju

(U fokusu) Nazivaju je “željnom slave”, “žrtvom zlostavljanja”, “katastrofičarkom”, “puštenom u promet”, “dečjom kurvom”, “morbidnom”, “poremećenom” ili “jezivom”

Kada pročitate neku od brojnih vesti o vršnjačkom nasilju u našim školama ili čujete priče iz obližnje škole, vrlo je verovatno da ćete vinovnika nasilja zamisliti kao dete koje je i samo trpelo nasilje

Život u okeanu, ma koliko bio čudesan za posmatrače, stanovnicima donosi mnoga ograničenja. S obzirom na to da se svetlost drugačije ponaša u ovoj optički gustoj sredini,

Evo jednog naizgled suludog pitanja. Da li je tvorac teorije evolucije Čarls Darvin (1809–1882) govorio jezikom životinja kao na primer doktor Džon Dulitl? Kako bi inače jedan prirodnjak, ili bilo koji drugi čovek, znao kad su životinje gladne, zbunjene ili zapravo – uplašene?

(Reprint*) Koliko smo postali pametniji u ovom veku? I dok se primičemo poslednjoj godini druge decenije 21. veka, razmišljamo koja su naučna saznanja iz ovog veka već ostavila veliki trag

(U fokusu) Fotografija prikazuje dva ribarska broda koje je po zlu čuveni uragan Katrina nasukao na autoput broj 23 u mestu Empajer u Luizijani. Brodovi nasukani duboko u kopnu samo su deo strašnih posledica

Ratnička plemena Samnita s prostora današnje južne Italije oko 290. godine p.n.e. postala su deo Rimske Republike, a sa njima je u Rim stigao jedan sasvim novi običaj – borbe gladijatora.

(U fokusu) „I tako je kapetan Oreljana poveo svojih 57 ljudi, sa kojima se ukrcao u pomenuti brod i kanue otete od Indijanaca, i zaplovio niz reku“ u poznom decembru 1541. godine beleži dominikanac Gašpar de Karvahal

Poslednja istraživanja tržišta pokazuju da bi za samo dve godine svet mogla da zadesi globalna nestašica čokolade

(Izvan fokusa) Odavno uništeno istorijsko ulje na platnu ne prikazuje onemoćalog starca čiji lik otkriva tragove životnih neuspeha i frustracije, nego pisca i jednog od najvećih državnika

Dve godine, svakog dana sa vama. Pet stotina priča inspirisanih naučnim saznanjima. Dve stotine tema prenetih u drugim, velikim medijima. Pet miliona pregleda. Sedam popularnih tribina. Više od sto uključenih istraživača. Dva autora

(U fokusu*) Požari haraju Sibirom. Beskrajna prostranstva ruske tajge – cirkumpolarnog bioma koji prekriva severni, polarni deo planete – gore ognjem kakav nije zabeležen u novijoj istoriji.

Dok je radio svoj uobičajeni posao u kancelariji Radio-divizije američkog biroa za inženjering, admiral Artur Hepbern naišao je na pismo – jedno od mnogih koje su mu slali razni pronalazači uglavnom sa tvrdnjama da su izumeli neka čudesa.

(U fokusu) Kina, provincija Guandong. Ovde, u delti Biserne reke, ispod niza gigantskih oblakodera megalopolisa Šenžen, među 12 miliona ljudi rastu šestomesečne bliznakinje Lulu i Nana. One su prva ljudska bića “mutanti” – bebe kojima su tehnologijom CRISPR-Cas9 u laboratoriji izmenjeni geni.

Možda niste znali, ali podela ljudi na rase u modernoj biologiji – ne postoji. Ovo pitanje je, zapravo, primer kako jedna naoko očigledna teza (koju su naučnici uzaludno dokazivali više od dva veka) ne samo da opstaje, uporna, opšeprihvaćena i ukorenjenena, nego može da ima grozne i okrutne posledice

Verovatno se niste često pitali zašto umesto tri obroka dnevno, dve užine i nešto tečnosti jednostavno sebe ne uključite u električnu mrežu i tako se, brzo i efikasno, snabdete energijom

(Povodom drugog rođendana “Nauke kroz priče”) Fotografija prikazuje urednike i osnivače inicijative “Nauka kroz priče” (NKP) tokom jedne od naučnopopularnih tribina